Barok nedeljom: Valtasar Grasijan

Valtasar Grasijan (1601-1658) je bio španski jezuita i izvrstan barokni prozni pisac, stilista i filozof čije je delo, u literarnom smislu, vrhunski izraz konceptizma, književnog stila zastupljenog u Španiji doba baroka. Konceptizam karakterišu jednostavan i jasan, koncizan stil i precizan izraz, dovitljive metafore i inteligentni obrti u značenju uz pomoć igre rečima. Ovaj stil na suprotnoj je strani od gongorizma, literarne struje koja je istovremeno prisutna u književnosti španskog zlatnog veka, s kraja 16. i tokom čitavog 17. veka. Gongorizam se, nasuprot konceptizmu, odlikuje „ornamentalnom sintaksom“, neobičnim i nepovezivim elementima metafore, alegorijama i aluzijama na mitološke teme. Dva velika pisca toga doba, Fransisko de Kevedo (konceptizam) i Luis de Gongora (gongorizam), dve su strane iste medalje, španskog El Siglo de Oro. Ipak, ja sam se ovoga puta odlučila za predstavljanje Valtasara Grasijana jer je, zapravo, on naš savremenik.

Kada čitamo Grasijanova pravila za život, podsećamo se i Kastiljoneove knjige Dvoranin. Grasijanovi saveti korespondiraju sa renesansnim priručnicima o ponašanju dvoranina i naročito je u tom kontekstu bitna italijanska reč sprezzatura. Sprecatura ili nehaj podrazumeva da imate na umu sve što je Grasijan napisao, a tiče se ponašanja i samopredstavljanja u određenom krugu, pred drugima, a da to znanje sprovodite nehajno, da zauzimate pozu koja ne deluje kao poza, da delujete kao da sve što radite i govorite činite spontano. Tako se postaje artificijalan, a u cilju samoprezentacije. Vrhunska gluma izvedena je tako da ne izgleda kao gluma. Sprecatura je tehnika ponašanja prilikom koje pojedinac teži, ne da sopstvo predstavi onakvo kakvo ono jeste, već kakvo bi trebalo da bude.

Slike koje prate ovaj tekst pripadaju italijanskoj umetnici Đovani Garconi koja je živela i stvarala u isto vreme kada i Valtasar Grasijan, od 1600. do 1670. godine. Kao i Grasijanov stil, i način likovnog izražavanja ove umetnice precizan je i delikatan.

SVOJE NAMERE OSTAVI U NEIZVESNOSTI

Igrati otvorenim kartama nije korisno. Ne kazujući svoje namere odmah izazivaš očekivanje, naročito ako si po visini svoga položaja predmet opšte pažnje. Ostavi neka se nazire nešto tajanstveno i samom svojom zatvorenošću pobuđuj strahopoštovanje. I kad se izražavaš, kloni se da budeš izrazit; u ophođenju ne smeš svakome reći sve što ti je na srcu. Pažljivo ćutanje svetinja je mudrosti.

USAVRŠAVAJ SE

Niko se nije savršen rodio. Čovek se usavršava svakim danom u svojoj sobi i u svome zanimanju sve dok ne dostigne vrhunac, gde su sve sposobnosti potpune i sve dobre osobine razvijene. Ovo se poznaje po tome što ukus postane uzvišen, mišljenje razbistreno, sud zreo i volja čista. Ima ih koji nikada ne postignu usavršavanje; jednima uvek nešto nedostaje, drugi sazrevaju kasno. Usavršen čovek, mudar u svome govoru, vešt u radu, prima se u poverljivo društvo među pametne ljude; šta više ovi ga traže.

ODRIČI GREŠKE SVOJE NARODNOSTI

Voda dobija dobra ili loša svojstva onih slojeva kroz koje teče a čovek od podneblja u kome je rođen. Jedni imaju više da zahvale otadžbini nego drugi. Nema narodnosti, pa ni među najobrazovanijim, koja bi bila prosta od grešaka samo njoj svojstvenih; njih susedne narodnosti ne prestaju kuditi ili s toga da se od njih sačuvaju ili da se njima teše. Treba odati čast onome koji zna da ispravlja takve mrlje svoje narodnosti na njoj samoj ili bar da ih skriva.

DRUŽI SE SA ONIM OD KOGA MOŽEŠ UČITI

Od svoga prijatelja pravi sebi učitelja i pusti neka se uzajamno mešaju korist od učenja i zadovoljstvo od zabave. Druženjem s uviđavnim ljudima dobija se dvostruko jer za ono što kažeš primaš odobravanje a od onog što čuješ crpiš korist. Obično je naš vlastiti interes što nas vodi u dodir s drugima, ali je ovde nešto uzvišenije.

ČOVEK SVOGA STOLEĆA

Veliki ljudi zavise od vremena. Nisu se svi zatekli u onom vremenu koje su zaslužili, a mnogi se istina zatekoše, no ne imadoše kad da ga iskoriste. Neki behu dostojni boljeg stoleća jer se svako dobro ne proslavlja uvek. Ipak mudrac ima prednost: on je besmrtan, pa nije li ovo njegovo stoleće, to će biti mnoga druga.

ČOVEK SA ZNANJEM

Pametni ljudi snabdeveni su načitanošću, imaju savremeno znanje o svemu što je na dnevnom redu i izražavaju se otmeno. Drže u pripravnosti duhovite i šaljive izreke i plemenita dela koja znaju da upotrebe u pravo vreme. Često je dobar savet bolje upotrebljen u obliku šale nego u ozbiljnom poučavanju.

VASPITANJE I UGLAĐENOST

Čovek se rađa kao varvarin i samo ga vaspitanje oslobađa životinjstva. Vaspitanje čini čoveka i on biva tim veći što je vaspitanje više. Zbog vaspitanja Grčka je smela da naziva varvarima sav ostali svet. Neznanje je surovo i ništa ne vaspitava kao znanje. Ali i samo znanje nije otesano ako nema uglađenosti. Uglađeno mora da bude ne samo znanje, nego i volja, a naročito govor. Ima ljudi koji su prirodno uglađeni, koji su nežni po unutrašnjosti i po spoljašnjosti, i u mišljenju i u govoru, a i u pokretima tela; ovo potonje može se uporediti s korom kao što se darovitost duha upoređuje s plodom.

SAMOSPOZNAJA

Niko ne može gospodariti nad sobom ako nije pre toga sam sebe pojmio. Ima ogledala za lice ali ih nema za dušu pa zato neka nam takvo ogledalo bude razumno promišljanje o sebi; pri tome zaboravimo na svaki način na svoj spoljašnji izgled i imajmo na umu da nam valja doterati i usavršiti sliku naše unutrašnjosti. Učimo da spoznamo snagu svoga razuma; ispitujmo svoju odvažnost, da vidimo u kakve se poslove smemo upuštati; istražujmo svu dubinu svoje duše i izmerimo sve svoje sposobnosti, da se tako možemo snaći u svemu.

NEMOJ DOSAĐIVATI

Čovek koji sve jedno te isto tera i govori postaje nam težak. Dobro rečeno, brzo je rečeno. Dobro, ako je kratko, dvostruko je dobro; pa i samo zlo, ako ga je malo, nije tako zlo. Kvintesence deluju bolje neko čitav tovar sporednosti. Poznata je istina da su opširni ljudi retko osobito pametni. Ima ljudi koji su više smetnja nego ukras sveta; oni su beskorisno pokućstvo koje svako gura s puta. Razuman čovek neka se čuva da ne bude dosadan, osobito velikašima, pošto je njihov život pun rada, pa bi bilo gore rasrditi jednoga od njih, nego sav ostali svet.

RAZUMEVANJE DRUŽENJA

Put da se postane potpun čovek nalazi se u razumevanju druženja. Ophođenje je od sudbonosnog delovanja. Običaji i ukus prelazni su. Čovek može da primi način mišljenja, pa i sam duh, a da to i ne primeti. Stoga se pridruži nadmoćnijem od sebe i prilagodi se njegovom načinu mišljenja jer ćeš i neprimetno naći u tome neko umereno raspoloženje. Traži se velika spretnost da se čovek nauči prilagođavati se čoveku. Mudro pri izboru prijatelja jer se samo spajanjem različitosti pronalazi zlatna sredina.

NE ISTIČI SE

Što je ko više darovit, neka tim manje afektuje jer je afektacija najprostija nakarada darovitosti. Kočoperenje drugima je odvratno toliko koliko je užasno za onog koji ga vrši jer je on mučenik pažnje i napetosti koju pri tome mora da upotrebljava. Uvek se smatralo da čovek koji afektuje osobine i nema tih osobina. Čim nešto bolje izvršimo, tim više moramo da sakrijemo trud koji smo uložili da bi to izgledalo kao da je čisti plod naše prirode. Mudar će znati da udesi svoje držanje uvek tako kao da ne primećuje svoje sposobnosti pa će baš time što na njih ne pazi obratiti na pažnju drugih.

NIJE LUDA ONAJ KOJI POČINI LUDOST VEĆ ONAJ KOJI NE ZNA DA JE SAKRIJE

Svi ljudi greše, samo je među njima ta razlika što pametni učinjene greške skrivaju a ludi kazuju već i one koje će učiniti. Naš se ugled sastoji više u tajanstvenom držanju nego u našem radu, jer: si non caste, tamen caute. Greške treba posmatrati kao pomračenje sunca. Svoje greške ne treba poveravati ni prijatelju pa, ako je moguće, treba ih sakriti i od sama sebe. U takvim prilikama treba da nam bude na umu drugo pravilo za život: treba znati zaboraviti.

Izvor: Valtazar Gracijan, Vrelo mudrosti ili pravila za život, preveo Dragutin Nježić, Prosveta, Sarajevo, 1935.

Slike: Giovanna Garzoni

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.