Dokumentarni film o Anselmu Kiferu

Dokumentarni film Remembering the Future snimljen je 2014. godine povodom retrospektivne izložbe koju je Kifer imao u Londonu, u muzeju Royal Academy of Arts. Novinar koji je razgovarao sa njim bio je Alen Jentob. Učinilo mi se da je ovaj dokumentarni film, za početak, dobar način da se stekne uvid u Kiferovo slikarstvo i njegov stvaralački kontekst.

Ono što me interesuje jeste transformacija, ne sama građevina. Ja ne konstruišem ruševine već osećam da su one trenuci kada stvari same sebe otkrivaju. Ruševina nije katastrofa. Ona je trenutak kada stvari mogu ponovo da počnu.

Kada Kifer govori o ruševini, važnom simbolu za konstruisanje nemačkog identiteta, on kao da govori o opustošenog njivi, motivu koji je prisutan u njegovom slikarstvu, kao aluzija na motive slikara 19. veka, ali i mogućnost obnove, transformacije. Njive su Persefonin i Detmetrin prostor kruženja i promene (u ovom slučaju istorije i događanja). Kifer je rođen 1945. godine. Sve što se pre i posle događalo u nemačkoj istoriji direktno je uticalo na njegov rad. Pod istorijom se podrazumevaju podjedanko politički koliko i kulturni događaji koji su važni za konstrukciju identiteta jednog naroda.

Anselm Kifer, „Svim danima veče, svim večerima dan“, 2014.

Važno je istaći neke od njegovih književnih inspiracija kao što su Helderlin, Celan, Gete, Hajdeger i Luterov prevod Biblije. On sa tim delima vodi dijaliog. Sve što ima veze sa konstruktom nemačkog identiteta Kifera zaokuplja tako da on taj konstrukt problematizuje. Otuda nacistički pozdrav u sred romantičarskog motiva zimskog pejzaža. Jedan od motiva, koji doživljava vrhunac u slikarstvu 19. veka, bile su ruševine starih zamkova i gotskih crkvi. One imaju snažan simbolički potencijal pri izgradnji nemačkog identiteta. Kada drugi narodi Evrope u 19. veku slikaju ruševine antičkih hramova, kada se Franscuska okreće ikonografiji Rima, Nemci slikaju ruševine svojih srednjevekovnih katedrala, dolmene i zamkove vlastele koji sećaju na prošlost. Gledajući ova dva izvanredna akvarela, možda se možemo prisetiti i Hajdegerovog eseja Poljski put koji je, po mom dubokom (slobodnom, kreativnom) čitalačkom uverenju, posvećen Fridrihu Helderlinu. Stvaralaštvo i misao obojice prisutna je u Kiferovom radu.

Ана Арп

Ана Арп је ауторка уметничког пројекта А . А . А. Једна је од првих у свету која је форму сајта почела да користи као могућност за обликовање сопственог уметничког дела. Садржај на сајту ствара аутентичан језик чију је комбинаторику омогућила савремена технологија која из дана у дан бива све јачи медијатор између нас и уметности, нас и стварности, мења нам живот и успоставља нов начин рецепције. Садржај сајта чине речи и слике које тек заједно, и у истом контексту посматране, налик предметима у кабинету куриозитета, творе потпуно нову реалност, нов језик, нов начин да се ствари виде и доживе.