Hičkokov film „Ptice“

Moj omiljeni trenutak u filmu „Ptice“ je kada Tipi Hedren u bundi i na štiklama vragolasto prevozi ptice tako što vesla u čamcu preko zaliva i drugi kada mirno sedi pušeći u blizini škole dok se vrane zloslutno okupljaju na dečije penjalice iza nje.

Citat Kamil Palje odražava i moj stav povodom omiljenih scena u Hičkokovom filmu Ptice, a dodala bih i treću: veče koje uz razgovor provode Melani Danijels i lokalna učiteljica, bivša Mičova devojka, Eni. Enin stan, lampe, knjige i odeća (u odnosu na Melaninu) su mi izuzetno zanimljivi detalji. Dve izvanredne lepotice, inteligentne i dressed to kill (ne volim anglicizme u svakodnevnom govoru ali ne znam prikladnije da opišem kostime u ovom filmu koji imaju važnu semantičku funkciju). Citat je još i podsećanje da je ova lucidna i za mene veoma važna američka kritičarka objavila posebnu knjigu o ovom filmu 1998. godine.

Kostim Tipi Hedren, njeni nokti, način na koji pali cigaretu, pogled, dikcija i frizura morali su poslužiti kao uzor Metjuu Vajneru kada je snimao seriju Mad Men, i kada je mislio o pojavnosti Beti Drejper. Ja bih, svakako, u modni aspekt ove junakinje, taj važan vizuelni instant jezik kada govorimo o njoj, savršen način da se predstavi njen karakter, uključila i Hičkokove heroine, naročito Grejs Keli.

Ptice se mogu posmatrati iz više aspekata, od čisto filmskog (fotografija, montaža, zvuk, boja, kadar, kamera) do psihoanalitičkog, modnog, rodnog, antropološkog i ekološkog. Meni se ne razmišlja previše, vizuelno sam anestezirana, a ako bih morala da biram, najbliži pristup ovoj fascinantnoj iluziji mi je antropološki i društveni (serija nemilih događaja prouzrokovanih onda kada stranac, kada drugi, dođe u jedno izolovano mesto čitavoj priči imputira skoro mitski kontekst uz činjenicu da je jedna od važnih junakinja ovog filma i posesivna majka). Iluzija, podjednako na nivou radnje, koliko i na nivou slika je nestvarna. Melani Danijels, mlada devojka sa kavezom za ptice, perfektno obučena, sa savršenom dikcijom, uputila se kolima ka zalivu Bodega. Tamo će ponovo videti Miča, muškarca koga je srela u savršeno uređenoj i estetizovanoj prodavnici ptica. Ukoliko uporedimo ptice s početka i ptice s kraja filma jasno vidimo amplitudu koju obuhvata značenje prirode i njenih pojava. Mene ovaj film uvek vrati Antihristu Larsa fon Trira. Jasno se uočava razlika između tankog leda civilizacije ispod koga je bezgraničan okean amoralne i potpuno okrutne prirode u čijem okrilju za čoveka jedva da ima mesta. Uočava se, isto tako, i uzaludna čovekova težnja da nešto po tom pritanju promeni ili kratkotrajno prilagodi.

Tipi Hedren je ultimativna Hičkokova heroina. Ni Grejs Keli, ni Ingrid Bergman, ni Kim Novak ne mogu prići načinu na koji je Tipi ovaplotila tipičnu hičkokovsku junakinju, zavodljivu, naivnu, vedru, opasnu. Lepotica koja ugrožava druge romantičarski je impuls koji struji kroz Hičkokovo delo. Ženska fatalnost odražava se na različite načine u literaturi i na filmu. Kamil Palja je Melani Danijels poredila sa romantičarskim heroinama, opasnost prirode videvši u ženi.

U svom tehnički najzahtevnijem filmu „Ptice“ (1963), Alfred Hičkok se direktno poziva na temu destruktivne, grabljive prirode koja je oduvek bila prisutna u njegovom stvaralaštvu kroz interesovanje za zločin. Federiko Felini je ovaj film nazvao „apokaliptičnom poemom“. Smeštam film „Ptice“ u glavnu struju engleskog romantizma koji proizilazi iz sirove slike prirode i Kolridžovih fatalnih žena. Preplavljena utiscima, pošto sam prvi put odgledala film, kao inejdžerka sklona oduševljavanju, film sam videla kao perverznu odu ženskom seksualnom glamuru, koji je Hičkok prikazivao u svim njegovim zavodljivim fazama, od krhke izveštačenosti do razoružavajuće ranjivosti.

Kao poslednji deo objave prilažem Hičkokove crteže kombinovane sa fotografijama iz filma. Tabele sa crtežima i fotografijama koje vizuelno predočavaju radnju služile su mnogim rediteljima kao način rada, pa tako i Hičkoku koji bi, da nije reditelji, bio odličan slikar. On je svaki kadar, vidimo to kada uporedimo crtež i fotografiju, prvobitno vrlo detaljno isplanirao.

Izvor slika: Culturedarm

The Birds Gasoline

Ana Arp

Ana Arp je autorka sajta A.A.A