Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Miron Bjaloševski

BALADA O ODLASKU U DUĆAN

Najpre sam sišao na ulicu
stepenicama
oh, zamislite,
stepenicama.

Zatim su poznanici nepoznatih
zaobilazili mene, ja njih.
Žalite
što niste videli
kako ljudi hode,
žalite!

Ušao sam u potpuni dućan;
gorele su lampe od stakla,
video sam nekog – koji je seo
i šta sam čuo? šta sam čuo?
šum torbi i ljudski govor.

Ali vratio sam se
zaista
zaista.

MOJA NEISCRPNA ODA RADOSTI

Imam peć
nalik na trijumfalnu kapiju!

Uzimaju mi peć
nalik na trijumfalnu kapiju!!

Vratite mi peć
nalik na trijumfalnu kapiju!!!

Odneli je.

Ostala iza nje samo
siva
naga
jama,

I to mi je dosta:

siva naga jama
siva-naga-jama
si-va-na-ga-ja-ma
sivanagajama

AUTOPORTRET OSEĆANI

Gledaju me,
dakle sigurno imam lice.

Od svih poznatih lica
najmanje pamtim vlastito.

Često mi ruke
žive potpuno posebno.
Možda ih tada ubrajam u sebe?

Gde su moje granice?

Prorastao sam sav
pokretom ili poluživotom.

Uvek ipak
puzi u meni
potpuno ili nepotpuno
ali ipak postojanje.

Nosim u sebi
nekakvo svoje vlastito
mesto.
Kad ga izgubim,
to znači da me nema.

Nema me,
dakle ne sumnjam.

PODVLAČIM: MOŽDA SAM SE PREVARIO

Tekla Tekla Tekla Tekla
Teklo, sat te zove…

Nema Tekle,
otputovala Tekla.

A kako je otputovala
kad su stolice zatvorene
saksije zatvorene
žirandole zatvorene
kako je otputovala?

Tekla Tekla Tekla Tekla
Teklo, sat te zove…

Nije bilo Tekle,
nije bilo,
čak da je ogledalo u ogledalu
u ogledalu ogledalo
ogledalo u ogledalu
nije je bilo,
nije bilo.

Teklo…
I sat zaspa.

RATNI MITOVI

TRI

Jedna je pobegla.
Druga je pobegla.
Treća
se uzjogunila na vratima.

JEDAN

Čučnuo ispod stola
i spasao se.

MIRON BJALOŠEVSKI

Pesnik, prozni i dramski pisac, rođen je 1922. godine. Prvu zbirku objavio je u trideset petoj godini. Bio je jedan od onih koji su pisali za fioku, bez izgleda za objavljivanje. Na svet oko sebe Bjaloševski gleda kao na zbir nerazumljivih pojava. On ne pokušava da taj svet menja – čitav njegov lični život izgleda apsurdno za običnog posmatrača. Bjaloševski je zatvoren u sebe, u svoj svet, u četiri zida svoje negrejane studentske sobe, pevao je o stvarima koje ga okružuju: o satu, o ključu, o peći, o kišobranu. U svojoj poeziji, kao i u svojim antidramama je često neprevodljiv i nečitak. Osnovao je eksperimentalno pozorište 1955. koje se od 1958. nalazilo u njegovom stanu na Trgu Dombrovski u Varšavi. Najpoznatije zbirke su mu Obrti stvari, Prohtevan račun, Pogrešna ganuća, Bilo pa prošlo, Cinkarenje stvarnosti.

Izvor:

Savremena poljska poezija, odabrao i preveo Petar Vujučić, Nolit, Beograd, 1964.

Moj poljski pesnički 20. vek, odabrala i prevela Biserka Rajčić, Treći trg, Beograd, 2012.

Slika: Alex Colville

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.