Пољска поезија понедељком послеподне: Мирон Бјалошевски

БАЛАДА О ОДЛАСКУ У ДУЋАН

Најпре сам сишао на улицу
степеницама
ох, замислите,
степеницама.

Затим су познаници непознатих
заобилазили мене, ја њих.
Жалите
што нисте видели
како људи ходе,
жалите!

Ушао сам у потпуни дућан;
гореле су лампе од стакла,
видео сам неког – који је сео
и шта сам чуо? шта сам чуо?
шум торби и људски говор.

Али вратио сам се
заиста
заиста.

МОЈА НЕИСЦРПНА ОДА РАДОСТИ

Имам пећ
налик на тријумфалну капију!

Узимају ми пећ
налик на тријумфалну капију!!

Вратите ми пећ
налик на тријумфалну капију!!!

Однели је.

Остала иза ње само
сива
нага
јама,

И то ми је доста:

сива нага јама
сива-нага-јама
си-ва-на-га-ја-ма
сиванагајама

АУТОПОРТРЕТ ОСЕЋАНИ

Гледају ме,
дакле сигурно имам лице.

Од свих познатих лица
најмање памтим властито.

Често ми руке
живе потпуно посебно.
Можда их тада убрајам у себе?

Где су моје границе?

Прорастао сам сав
покретом или полуживотом.

Увек ипак
пузи у мени
потпуно или непотпуно
али ипак постојање.

Носим у себи
некакво своје властито
место.
Кад га изгубим,
то значи да ме нема.

Нема ме,
дакле не сумњам.

ПОДВЛАЧИМ: МОЖДА САМ СЕ ПРЕВАРИО

Текла Текла Текла Текла
Текло, сат те зове…

Нема Текле,
отпутовала Текла.

А како је отпутовала
кад су столице затворене
саксије затворене
жирандоле затворене
како је отпутовала?

Текла Текла Текла Текла
Текло, сат те зове…

Није било Текле,
није било,
чак да је огледало у огледалу
у огледалу огледало
огледало у огледалу
није је било,
није било.

Текло…
И сат заспа.

РАТНИ МИТОВИ

ТРИ

Једна је побегла.
Друга је побегла.
Трећа
се узјогунила на вратима.

ЈЕДАН

Чучнуо испод стола
и спасао се.

МИРОН БЈАЛОШЕВСКИ

Песник, прозни и драмски писац, рођен је 1922. године. Прву збирку објавио је у тридесет петој години. Био је један од оних који су писали за фиоку, без изгледа за објављивање. На свет око себе Бјалошевски гледа као на збир неразумљивих појава. Он не покушава да тај свет мења – читав његов лични живот изгледа апсурдно за обичног посматрача. Бјалошевски је затворен у себе, у свој свет, у четири зида своје негрејане студентске собе, певао је о стварима које га окружују: о сату, о кључу, о пећи, о кишобрану. У својој поезији, као и у својим антидрамама је често непреводљив и нечитак. Основао је експериментално позориште 1955. које се од 1958. налазило у његовом стану на Тргу Домбровски у Варшави. Најпознатије збирке су му Обрти ствари, Прохтеван рачун, Погрешна ганућа, Било па прошло, Цинкарење стварности.

Извор:

Савремена пољска поезија, одабрао и превео Петар Вујучић, Нолит, Београд, 1964.

Мој пољски песнички 20. век, одабрала и превела Бисерка Рајчић, Трећи трг, Београд, 2012.

Слика: Роберт Клемер, 1969.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.