Рајнер Марија Рилке о цртежима Огиста Родена

Роден је испунио захтев природе. Усавршио је нешто што је било беспомоћно, у настајању, открио је односе, као што у неки магловити дан вече открива брда која се у великим таласима протежу у даљину. – Р. М. Рилке

За све којима је једноставно гледање сувише необичан и тежак пут до лепоте, постоје и други путеви, постоје заобиласци око значења, који су племенити, велики и накрцани облицима. Изгледа као да је бесконачна ваљаност и исправност тих актова, савршена равнотежа свих њихових покрета, чудесна унутрашња правилност њихових односа, њихова прожетост животом, као да је све то што их чини лепим делима, као да им све то дарује снагу да буду ненадмашива остварења садржине, које је мајстор призвао у своју близину кад им је давао име. Никада садржина код Родена није везана за уметничку творевину као што би животиња била привезана за дрво. Он живи негде у близини дела, живи од њега, као кустос збирке. Много дознајемо ако га позовемо; али ако умемо да се снађемо без њега, више смо сами, неометанији и тад дознајемо још и више.

У Роденовим цртежима откривамо то заборављање и преображавање садржинског подстрека. Он је и у својој уметности саздао сопствено изражајно средство и то чини да су ти листови (има их на стотине) са цртежима самостална и оригинална откровења његове личности.

Ту су, пре свега, из ранијих дана, цртежи тушем, пуни ненаданог деловања светлости и сенке, као што је онај чувени Homme au Taureau, с којим пред очима можемо да помислимо на Рембранта, а ту су, затим, глава младог светог Јована Крститеља, или маска на чијем је лицу вапијући крик, а која приказује дух рата; сами записи и студије, који су уметнику помогли да докучи површи живота и њихов однос према атмосфери. Тада дођоше актови, нацртани неупоредивом сигурношћу, облици испуњени свим својим обрисима, моделовани многим брзим потезима пера, и други затворени у мелодију једне једине вибрирајуће црте, одакле се издиже, у незаборавној чистоти, једна једина кретња. Такви су и цртежи којима је Роден, по жељи неког префињеног колекционара, пропратио примерак књиге Fleurs du mal.

А такви су и цртежи хладном иглом, у којима се ток бескрајно нежних линија чини као спољашњи обрис неке лепе стаклене ствари коју, у сваком тренутку тачно одређена, обавија суштина стварног постојања.

Али, коначно, настали су и они ретки документи тренутног, које неприметно пролази. Роден је претпостављао то да неприметни покрети, које модел чини кад мисли да га нико не гледа, могу имати изражајну снагу коју и не слутимо, јер нисмо навикнути на то да их пратимо напрегнутом стваралачком пажњом. Док модел није испуштао из очију и док је папир препуштао својој искусној и хитрој руци, исцртавао је бројне никад виђене, увек препуштене кретње, а показало се да је њихова снага израза огромна; везе између покрета, које још никад не беху сазнате и сагледане као целина, откривају се и садрже сву непосредност, силу и топлоту неког анималног живота. Кичица, пуна окера, вођења брзо, с варљивим наглашавањем контура, тако је невероватно снажно моделовала затворене површи да смо помишљали да гледамо пластичке фигуре од печене земље. И опет је био откривен сасвим нови распон, пун безименог живота; дубина, преко које су сви ишли одјекујућим кораком, давала је своју воду оном у чијим су рукама рашље знале да је пронађу.

Кад са тела, која истражује и обликује, доспе до лица, каткад му се мора учинити као да је ступио из ветровите и отворене ширине у одају у којој су многи људи сакупљени: ту је све стишњено и тамно, а под луком обрва и у сени уста влада атмосфера неког ентеријера. Док је над телима увек промена и таласање, као плима и осека, на лицима је ваздух. Као у одајама, у којима се много тога одиграло, где је било много радости и тескобе, тешкоћа и ишчекивања. И ниједан догађај није престао нити је замењен неким другим; један догађај стоји уз другог, остао је да траје, и увенуо је као цвет у чаши. Али, онај који долази споља, са ветрине, тај у одаје уноси ширину.

Извор: Рајнер Марија Рилке, Огист Роден, превео Небојша Здравковић, Службени гласник, Београд, 2009.

Препорука: DanteBea

animus-inviolabilis: “ Sappho, also known as the Swimmer Auguste Rodin c. 1896 - 1900 ”