Seksualne persone Karla Uismansa (uzdržavanje)

U suštini, istinski opsceni su samo čedni ljudi.

Jer svi znaju da uzdržavanje stvara užasne razvratničke misli, da se čovek, koji nije hrišćanin pa je prema tome nehotično čist, zagreva, pre svega, u samoći i egzaltira se i razmišlja; on tada ide mentalno u svom snu na javi do kraja orgijskog delirijuma.

Verovatno je, dakle, da umetnik koji na žestok način obrađuje telesne sadržaje iz jednog ili drugog razloga čedan čovek.

Ali ova konstatacija ne izgleda dovoljna, jer čovek, posmatrajući sebe, otkriva da je, čak iako se ne pridržava neke tačne kontinencije, čak iako je sit, čak iako oseća iskreno gađenje prema čulnim radostima, ipak uznemiren lascivnim idejama.

Tada se javlja taj bizarni fenomen duše koja sebi sugeriše razbludne vizije bez telesnih želja.

Nečisti ili ne, umetnici čiji su živci izlizani do krajnje granice su, više nego drugi, stalno podložni nepodnošljivim tragovima Bluda. Govorim isključivo o Duhu Bluda, o izolovanim erotskim idejama bez materijalnih korespondencija, bez potrebe za životinjskim nastavkom koji bi ih smirio.

I gotovo uvek je prizor koji sanjamo identičan: slike se dižu, golotinje se pružaju; – ali, dok trepneš, prirodni čin nestaje, lišen interesa, suviše kratak, kao nešto što izaziva samo očekivano uzbuđenje, banalan uzvik; – i, iznenada se javlja polet prema neprirodnim gadostima, postulacija prema nekontrolisanim krizama tela, koje iskaču izvan grčeva. Beščasnost duše postaje, ako to hoćemo, teža, ali se profinjuje, oplemenjuje mišlju, koja se u to meša, o idealu nadljudskih grehova, koji bismo hteli da su novi.

Ovakvim produhovljenjem gadosti u mozgu dolazi do stvarnog gubitka fosfora i ako slučaj hoće da se za vreme ovog uznemirujućeg stanja duše koja sama sebi i za samu sebe sugeriše te zagrejane vizije čula umeša stvarnost, da dođe žena od krvi i mesa, onda čovek iznuren od sna ostaje zbunjen, postaje gotovo frigidan, oseća u svim slučajevima posle istinske polucije razočaranje, okrutnu tugu.

Ova čudna privlačnost prema komplikacijama tela, ova čežnja za prljavštinom radi prljavštine, ta požuda koja se cela odvija u duši a da se konsultovano telo u to ne meša, taj olovni i ograničeni impuls, ostaju jedinstveni kad na njih mislimo.

Ova mentalna histerija ili ta delectatio morbosa morala je u umetnosti neizbežno da se prevede u dela i fiksira slike koje je sebi stvorila, jer je u tome nalazila svoj duhovni izlaz, duhovno izvršenje. Dakle, baš tom specijalnom stanju duše možemo pripisati napisane ili naslikane telesne izlive istinskih umetnika.

Prevela Cvijeta Jakšić

O SLICI

U nastavku sledi odlomak koji se može odnositi na Žerikoovu sliku, primer romantičarske vizuelizacije „trojne ljubavi“ o čijem fnomenu je pisala francuska književnica Gabrijela Kolet. Takva ljubav svoj nastavak ima i van umetnosti, u biografijama pojedinih umetnika 20. veka kao što su Osip Brik, Ljilja Brik i Vladimir Majakovski. Odlomak koji sledi može se i na njih odnositi.

Pretenciozni porok koji se zove „trojna harmonija“ je tužna klopka. Njegova monotonija, njegov kružni izgled i izgled „ljudske piramide“ brzo su, verujem, odbili i najnepristojnije ljude. – Kolet, „Les Plaisirs“, 1932.

Napomena: Ovaj Uismansov odlomak pripada knjizi Certains, objavljenoj 1908. Ovde je citat dat prema knjizi Agonija romantizma Marija Praca u prevodu Cvijete Jakšić. Uismansova knjiga bavi se dvojicom slikara koji su među dekadentima uživali naročit ugled. U pitanju su Gistav Moro i Felisijen Rops.

Slika: Teodor Žeriko, Troje ljubavnika, 1820. (The J. Paul Getty Museum)

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.