Интервју са Пенелопи Фицџералд

Image result for penelope fitzgerald the blue flower

Новалисова мисао коју сте употребили као епиграф за Плави цвет каже: „Романи се рађају из мана историје“.

Тај цитат нисам знала док нисам почела да читам о Новалису, али мислим да је опаска врло истинита.

Како је текло истраживање материјала за „Плави цвет“ и преображавање Новалисове приче у фикцију?

Новалисова дела и сва његова писма, и сваки комадић папира који је икада исписао објавили су веома савесни приређивачи, али на немачком. Колико знам, енглески превод не постоји, а мој немачки није баш бриљантан, знате. Морала сам кроз то да се пробијам јако споро. Заправо, позајмила сам сабрана дела на две године, а наша Лондонска библиотека никад није тражила да их вратим. Без тога не бих ништа урадила.

Нећете ваљда рећи да имагинација није имала никаквог удела?

Морала сам да измислим сва писма која је он писао Софији, девојци у коју је био заљубљен. Ниједно није преживело – мислим да је лако могуће да су сахрањена са њом. Новалис јој је извесно написао многа, али ништа није сачувано. И ето вам одговора, нешто морате и да измислите.

Прича се да не уживате у писању?

Прија ми кад нешто напишем, али мислим да је сам процес писања права агонија. Хватате се за било какав изговор, звоно на вратима, било шта, само да прекинете са писањем.

Како се ваша религијска уверења слажу са Флоренсиним открићем, у Књижари, да је свет подеен на истребљиване и истребљиваче?

Па, мислим да то што сте хришћанин не значи, нажалост, да сте добар хришћанин, нити да се слажете са правцем у коме се свет креће. Али у ту поделу чврсто верујем. Мислим да се неки људи увек затичу на слабијем крају. Не знам зашто тако испада. Често су, рекла бих, најплеменитији људи просто рођени да стално дају.

Жене у вашим романима делују снажније од мушкараца, али ни оне немају баш пуно среће.

Али, ако ћемо право, то и јесте тако! Имам, свеједно, много саосећања за такозване обичне мушкарце, који би просто да буду мирољубиви – да живе у миру, заправо. Ако их не дирамо, они само желе да имају жене и породице и запослење, али остатак света није вољан да им то допусти.

Рекло би се да уживате у животним апсурдима и настраностима. Рецимо, она љупка и уренебесно смешна сцена на самом почетку Анђеоске капије, где краве усред олује жваћу лишће, изврнуте на леђа, заплетене у врбово грање: „Здушно су мљацкале. Слика и прилика хаоса, врхови дрвећа на земљи, ноге у ваздуху, у универзитетском граду посвећеном логици и разуму.“

Да, то је нешто што сам збиља видела у Кембриџу. Био је олујан дан, и одиста сам видела гране полегле по земљи, а краве су заборавиле на своју добро знану сталоженост, биле су прилично фриволне. И пало ми је на памет како је чудно видети тако нешто у Кембриџу, који је оличење интелектуалног града.

Има ли књига којима се увек враћате?

Има, али бојим се да су све старе, класици. Мислим да је можда лош знак кад почнете изнова да их читате, али не могу да одолим. Не читам их увек од корица до корица, али постоје пасусу који су ми јако, јако драги, и књиге се некако саме отварају на тим местима.

Можете ли рећи неки пример?

Па, Дикенс, рецимо. Читам га на кашичицу, по једно поглавље. На крају крајева, он је већину књига и написао за објављивање у наставцима. Посебно волим Стару продавницу реткости, не толико главну причу, колико причу о маркизи. Исто тако, Кранфорд Елизабет Гаскел. Та књига одише миром, а то је оно што ми се чини да највише желим, роман који ће донети мир.

Претпостављам да Вас не могу питати на чему сада радите, јер ми нећете рећи, али постоји ли међу Вашим књигама нека коју посебно волите?

Па, међу романима апсолутно ми је најдража књига коју сам написала о Русији, Почетак пролећа. Одувек ме је јако занимала Русија и болно ми је оно што се тамо сда догађа. Постојало је време, пре Првог светског рата, кад је Русија могла да крене било којим од два пута. И, нажалост, дошао је рат, и они су изабрали, бар се мени тако чини, погрешан пут. Тако сам написала један мали роман о Русији и том времену, и он ми је веома драг.

Јесте ли скоро били тамо?

Не скоро. Нисам тамо била откад су се догодиле промене. Раније сам увек одлазила зими, пошто Русија није Русија ако земља није прекривена снегом. Трошак вам се, по мени, неће исплатити ако одете лети.

Превела са енглеског: Аријана Божовић