Velimir Knežević o knjizi „Tri mita“ Ane Arp

Tri mita o putovanju iza Sunca Ane Arp ili fatum knjige

Na prvi pogled čini se da su nameru Ane Arp da svoju prvu knjigu (troknjižje) objavi upravo kao trilogiju oblikovale neknjiževne okolnosti, tačnije, okolnosti oko književnosti. Međutim, kada se utisci nakon čitanja slegnu, jasno je da je autorka imala jasnu ideju o Knjizi kakva je danas pred nama. Utisak je da Ana dobrovoljno na sebe prima Fatum Knjige, gotovo da ga priziva. Fragmentarna, uslovno, žanrovski različita (pisma, putopis, dnevnik), diskontinuirana, slojevita knjiga je, ipak, zaokružena, spregnuta, i to sa dva pojma: liričnost i depolitizovanost (ona koja se odnosi na mit kao takav). Polazeći od mita, od suštine, Ana je u traganju, reklo bi se srećno okončanom, za formom kojom je htela da se izrazi.

Ako je osnovno svojstvo mitskog pojma da se on može podešavati, a samog mita, kako kaže Bart, pretvaranje suštine u formu, u pitanju su dva ogledalca koja ova pesnikinja nosi u rukama dok se približava nama i svetu o kome piše. Jedno, ono mitsko ogledalce, kako i treba, iskrivljuje, a ono drugo, pesničko, intimno, tu iskrivljenu sliku poravnava, a onda kropuje, po meri Aninog glasa i osobenog pesničkog jezika, odbacujući ono što je suvišno.

Prisutna su lirska udvajanja, dvostrukosti, trostrukosti, paralelizmi i podudaranja onoga što pesnikinja vidi sa onim što oseća. Na prvi pogled predozirana je upotreba inverzije, ali ona dobija smisao i opravdanje igrom u kojoj se lirski subjekt krije iza pojmova-slika, kao iza domina, da bi ih na kraju srušio uz onaj zvuk slaganja pločica koje padaju jedna preko druge u savršenoj harmoniji. I mi tada vidimo (čujemo) lirsko ja koje iskrsava iz hermetičnosti lavirinta, pa se opet gubi. Zvukovi, pun onomatopejski spektar, prirode, divlje, mitske, antejske, ali ipak načete civilizacijom, iza koje se naslućuje, iako se ne vidi, slika predgrađa, bilo kog. Zamislite kako je čitati i treperiti nad mitom o Hironu, nad Helderlinom, Rilkeom u pejzažu neke Grocke, Resnika, Batajnice, Bubanj Potoka, fantastično!

Iako druga knjiga nosi naslov „Herbarijum“ i prva knjiga pesnička je knjiga-herbarijum. Iz pesme u pesmu (pisma u pismo) od smrznutog, goletnog predela pred nama, od korena do lista, izrasta drvo i ono skraćuje pesnički horizont, ali čini da Ana napravi kolut napred u jeziku i zagleda se u sebe. Ovo je „bildungspoezija“, knjiga o stasavanju od prvih strahova do autopoetičkih tekstova i nazad, kako jedino, valjda, i može. Pesnikinja je svesna svog zaveta Knjizi i kulturi, lektiri. Lektira na trenutak biva i težak teret, ali lirsko ja pokreće „entuzijazam praznine“ , kako kaže u jednoj pesmi, i potreba da se svet osmisli, preoblikuje, sruši i nanovo stvori, od fragmenata koji su uvek kultura. Ana je pesnikinja velike prosvećenosti, kultivisana je kao vino i njeno prirodno okruženje je Mediteran, pojas masline i Sunca. Pesničko putovanje je putovanje zvukom koje zamenjuje let:

Zabola si jednom
Debeo trn bagrema
U meko oko ptice
Da bi videla kako
Let joj poput glasa biva

ili

U grlu mom je pčelinjak

Putovanje lirskog subjekta jeste putovanje grlom, glasom, imaginacijom, putovanje u orahovoj ljusci, teškoj kaplji meda. U ovoj poeziji , takođe, ima i nečeg što gorči, elegičnog i tragičnog, ali zato i herojskog, jer pesnikinja zna ili sluti „Da svet ovaj Suncu nije jedina briga“.

Poslednja knjiga ovog rukopisa jesu „Dedalove sobe“, oksimoronskog podnaslova „putopis iz lavirinta“. Kretanje unutar lavirinta uvek je traganje za izlazom, ali, ponekad, izlaz se može ignorisati, ukoliko putovanje-traganje, kao kod ove pesnikinje, postane neka vrsta fetiša i poligona za preispitivanje i seciranje sopstvene osećajnosti i odnosa prema sebi i svetu.

U svođenju ovog čitalačkog zapisa želim da skrene pažnju na tekst Danila Kiša „Sudbina knjige“ objavljen u Politici 3. jula 1960. Koji se odnosi upravo na one okolnosti oko književnosti koje mogu uticati na sudbinu jednog pesničkog glasa. Ukratko, reč je o tome kako pesnik, dok čeka, nada se, traga za mogućnostima da objavi svoj prvi pesnički rukopis u međuvremenu stvara i drugi koji sticajem okolnosti, kod na primer drugog izdavača, biva objavljen pre nego onaj prvi koji je i dalje u uredničkoj fioci ili, danas, u nekom folderu…Tako tim presudno biva određena i obeležena jedna pesnička sudbina i geneza, naizgled beznačajnim karambolom, u kome druga knjiga postaje prva, a prva treća itd. što najčešće za ishod ima upravo da takav pesnički glas, od duga čekanja, presvisne. To je danas naročito izraženo, iako se ne čini tako,  jer postoje dve ili tri relevantne pesničke edicije, koje bi garantovale, eventualno, ozbiljniju recepciju…Stoga pohvaljujem i napore Ane Arp na poduhvatima internet magazina posvećenog umetnosti  A. A. A koji je i izdavač njene prve knjige.

VELIMIR KNEŽEVIĆ

Rođen je u Zemunu. Radi kao profesor srpkog jezika i književnosti. Objavio je knjige pesama Mrazovnik (Srpska knjiga, Ruma, 2008) i Dunav stanica (Povelja, Kraljevo, 2019). Povremeno objavljuje književnu kritiku.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.