Сексуалне персоне Џејмса Џојса

Тема ове објаве биће ласцивни садржаји писама која су размењивали Џејмс Џојс и Нора Барнакл. У наслову стоји само Џојсово име јер су само његова писма и цитирана. Ипак, Нора је имплицитно присутна јер су многа Џојсова писма реакција на њено писање. Текст је део објава Сексуалне персоне.

*

22. август 1909.

Стално мислим на тебе. Када увече пођем на починак, за мене је то својеврсна тортура. Нећу овде писати о оном што ми испуњава мисли, о истинској помами жеље. Видим те у стотинама поза, гротескним, срамотним, девичанским, чежњивим. Желим да будем господар твога тела и твоје душе.

Сећаш ли се она три придева које сам употребио у Мртвима говорећи о твоме телу. То су ови: музикално, тајанствено и намирисано.

2. децембар 1909.

Твоје писмо било је преда мном. Има нешто непристојно и похотно у самом облику слова.

Љубав према теби допушта ми да се молим духу вечне лепоте који се огледа у твојим очима, или да те бацим под себе и јебем, отпозади, као прасац када најаше крмачу уживајући у смраду и зноју који извире из твог дупета, уживајући у откривеној срамотности твоје задигнуте хаљине и белих гаћица као у девојчице, у нереду твојих зајапурених образа и рашчупане косе. Дозвољава да ми навру сузе сажаљења и љубави због неке безначајне речи, да задрхтим од љубави према теби на звук неког акорда или музичке каденце, или да лежим уз тебе, окренут на супротну страну и осећам како ми твоји прсти милују и голицају муда или се увлаче у дупе, а твоје вреле усне сисају киту док је моја глава између твојих дебелих бутина, моје руке стежу округле јастучиће твога дупета, а мој језик халапљиво лиже твоју раскошну црвену пичку. Научио сам те да се готово обезнаниш док слушаш како мој глас пева, а истовремено сам те научио да ми упућујеш срамотне знаке уснама и језиком, да ме изазиваш непристојним додирима и звуцима, чак и да у мом присуству обављаш најсрамнију и најпрљавију телесну радњу. Сећаш ли се оног дана када си задигла хаљину и допустила ми да легнем испод тебе и гледам навише док то радиш? Тада те је било срамота чак и да ме погледаш.

Моја си, душо, моја! Волим те. Све што сам написао само је тренутак или два бруталног лудила. Чим ти последња кап сперме уђе у пичку, с тим је готово и моја искрена љубав према теби, љубав из мојих стихова, љубав која извире из мојих очију према твојим необичним, заводљивим очима излива се преко моје душе као дашак миомириса. Курац ми је још врео и крут, и подрхтава од оног задњег бруталног убода који ти је задао, када се зачује тиха химна нежног и самилосног обожавања упућеног теби, која се уздиже из тамних одаја мога срца.

Нора, лопове дивних очију, буди моја курва, моја љубавница колико год желиш (јебачице моја мала! курвице моја!), ти си мој дивљи цвет, мој тамноплави кишом натопљени цвет.

6. децембар 1909.

Норета миа! Примио сам вечерас твоје жалосно писмо у коме ми јављаш да идеш унаоколо без доњег рубља. Шаљем ти једну мању новчаницу и надам се да ћеш тиме моћи макар да купиш једне лепе наборане гаћице, и послаћу ти још кад ме поново исплате. Волео бих да носиш гаће са три или четири набора на коленима и уз бутине, и са великим руменим врпцама, хоћу да кажем, не гаће за девојчице са порубом од танке чипке, припијене уз ноге и тако танке да се провиде, већ женске (или ако више волиш) дамске гаће са комотним туром и широким ногавицама, све у наборима, чипци и врпцама, и тако намирисане да кад год их покажеш, било задижући ужурбано хаљину да би нешто урадила било намештајући се мазно да те потуцам, могу да видим само гомилу беле тканине и врпци и да, када се сагнем да их растворим и пољубим те ватрено и пожудно у неваљало топло дупе, могу да удишем миомирис твојих гаћа као и топли мирис твоје пичке и тешки задах из твоје задњице.

Замишљам ствари које су толико срамотне да их нећу написати док не видим како ти пишеш. И од најмањих ситница ми се страшно надигне кита – курвински покрет твојих усана, браон мрљица на туру твојих белих гаћа, ненадана непристојна реч која излети из твојих уста, неочекивани непристојни звук твоје задњице и снажан задах који се тада лагано шири из ње. У таквим тренуцима осећам луду жељу да то учиним на неки срамотан начин, да осетим твоје вреле похотне усне како га сисају, да га набијем међу твоје сисице са ружичастим вршцима, да свршим на твом лицу и раштрцам га по твојим зајапуреним образима и очима, да ти га набијем међу гузове и гуслам.

Збогом, моја драга, коју покушавам да понизим и изопачим. Како, за име света, можеш волети некога као што сам ја?

8. децембар 1909.

Слатка моја мала курвинска Нoра, урадио сам како си ми рекла, бесрамнице једна мала, и два пута сам га издркао док сам читао твоје писмо. Одушевљен сам што видим да волиш да се јебеш отпозади. Да, сада се сећам оне ноћи када сам те онолико дуго јебао отпозади. Било је то наше најбестидније јебање, душо. Курац ми је сатима био у теби, улазио је и излазио из твоје задњице окренуте навише. Осећао сам под стомаком твоје дебеле знојне гузове и гледао твоје зајапурено лице и махните очи. Кад год сам ти га утерао, твој бестидни језик би се исплазио међу уснама, а ако бих ти га набио јаче и дубље него обично, из твоје задњице би покуљали дуги смрдљиви прдежи. Те ноћи ти је дупе било пуно прдежа и ја сам их из тебе извачио, големе прдеже, дуге и олујне, кратке веселе праске и мноштво ситних обесних прдежа, уз један дуги млаз ветра из твога чмара на крају. Дивно је јебати попрдљиву жену када јој сваки пут кад га набијеш истераш по један прдеж.

Кажеш да ћеш ми га сисати кад се вратим и да желиш да ти лижем пичку, дроцо мала покварена. Надам се да ћеш ме једном изненадити док спавам обучен, прикрасти ми се са курвинским сјајем у сањивим очима, нежно ми откопчати дугмад на шлицу и извући ђоку, лизати га и дудлати влажним уснама све док се не надигне и укрути и сврши у твојим устима. Некад ћу и ја тебе изненадити у сну, задићи ћу ти сукњу и нежно отворити топле гаће, онда ћу лећи уз тебе и почети лењо да лижем око твога жбуна. Ти ћеш почети немирно да се мешкољиш, а ја ћу тада лизати пичку моје драге. Ти ћеш почети да јечиш и грокћеш и издишеш и прдиш у сну од пожуде. Ја ћу онда лизати све брже и брже, попут изгладнелог пса, све док ти се пичка не прекрије слинама и тело не почне помамно извијати.

Лаку ноћ, мала моја попрдљива Нора, бестидна мала птицо јебалицо! Има једна дивна реч, коју си подвукла да бих га боље издркао. Пиши ми још о томе и о себи, слатко бестидније, бестидније.

13. децембар 1909.

Ја сам твоје дете и мораш са мном бити строга, мајчице. Кажњавај ме колико год ти је воља. Био бих усхићен да осетим како ми тело бриди под твојом руком. Волео бих кад би ме изударала или чак ишибала. Не у игри него одистински и по голом телу. Волео бих да си снажна, снажна, и да имаш пуне, велике, поносите груди и велике дебеле бутине. Уживао би да ме ишибаш, Нора, љубави. Волео бих да учиним нешто што би те наљутило и да тада чујем како ме зовеш  у своју собу, и да те затекнем како седиш у фотељи, широко размакнутих дебелих бутина, лица јарко црвеног и са прутом у руци. Волео бих да ми укажеш на то шта сам учинио и да ме љутитим покретом привучеш к себи, бациш ме преко крила, лица окренутог наниже. Потом да осетим твоје руке како ми нагло свлаче панталоне и доњи веш, заврћу кошуљу, да се копрцам у твом крилу и у твојим снажним рукама, да осетим како се сагињеш све док ме твоје пуне, велике сисе скоро не дотакну, и да осетим како ме свирепо шибаш, шибаш, шибаш по голом уздрхталом телу!! Опрости ми, душо, ако је ово писмо будаласто. Вређа ли те моје грозно, бестидно писање? Претпостављам да ме сматраш поганим бедником. Надам се да ћеш и ти мени писати писма коа ће бити прљавја од мојих.

16. децембар 1909.

Мора да си жестоко мастурбирала, чим си ми написала тако ишчашено писмо. Што се мене тиче, толико сам исцрпен да би морала да га лижеш добрих сат времена док ми се рог не би довољно укрутио да ти га макар угурам, а камоли да те туцам. Толико сам га често експлоатисао да ме је старх да погледам како та ствар изгледа после свега што сам са собом чинио. Душо, молим те, немој да се претерано јебемо кад се вратим. Јебимо се колико год можемо првих пар ноћи, али натерај ме да се излечим. Сада мораш ти мене јебати јер ми је тако мек и мали да ниједна девојка у Европи осим тебе не би губила време покушавајући то. Јеби ме, душо, на онолико нових начина колико твоја пожуда измисли. Јеби ме потпуно обучена , у одећи за излазак, са шеширом и велом, лица зајапуреног од хладноће, кише и ветра, каљавих чизама, док седим на столици, најаши га и возај се на њему док ти набори гаћица провирују, а мој крути курац ти је углављен у минджу. Јеби ме нага, само у чарапама и шеширу, на патосу, а нека ти из шупка вири један румени цвет, а најаши ме попут мушкарца, дебеле задњице и са бутинама између мојих. Јеби ме у кућној хаљини испод које немаш ништа, отвори је изненада и покажи ми трбух, бутине и стражњицу, па ме повуци на себе на кухињском столу. Јеби ме ако можеш док чучиш у клозету задигнуте сукње, стењеш попут младе крмаче док сере, а из задњице ти се лагано помаља дебела црна змија. Јеби ме на степеништу у тами, као што се служавка јебе са својим војником , полако му откопчава панталоне и завлачи руку у шлиц…

20. децембар 1909.

Слатка моја неваљалице, примио сам вечерас твоје ватрено писмо и покушавам да те замислим како мастурбираш у клозету. Како то чиниш? Да ли се наслониш уз зид и завлачиш руку под хаљину или чучнеш изнад рупе са задигнутом хаљином док ти је рука веома запослена у прорезу гаћа? Да ли се сада успалиш док кењаш? Волео бих прво да чујем како кењаш, а онда да те јебем. Једне ноћи када будемо негде у тами безобразно разговарали, а ти осетиш да ти се кења, загрли ме око врата од срама и пусти га да полако испадне. Тај ће ме звук излудети, а кад ти задигнем хаљину

Нема сврхе да наставим! Можеш се досетити зашто!

Извор: Џејмс Џојс, Писма Нори, превео Новица Петровић, Калахари, Београд, 1998.

Слика: Tweed Carnation