Дуга досадна летња поднева са Кортни Лав

This is what I’m talking about!

Ако је Мадона хероина мојих формативних година, година касног детињства и основношколског откривања музике, онда је Кортни Лав хероина мојих средњошколских дана. Ипак, имала је мањи утицај од Мадоне, некако ми се увек чинило краткотрајнији, иако сада увиђам да то није било тако. Реч је о две различите особе, а и каријере. Чињеница да сада пишем о њој, а да сам албум о коме ће бити речи открила 2001-2002, ипак говори више.

Уз Мадонину песму Vogue смишљала сам различите кореографије, и дан-данас, када завршим неки вeлики посао, олакшања ради, појачам до краја ту песму. Међутим, слично је и са групом Hole и, рецимо, њиховом песмом Plump која у једном делу каже: „I don’t do dishes, I throw them in a crib“. Разумеће они не воле да перу судове. Или, у другој песми, кад Кортни каже: You should learn how to say NO! „Не“ је врло моћна реч, зар не? Треба то понављати.

Албум Live Through This добила сам од тадашње другарице која је била седам година старија од мене и која ме је упознала са још много интересантне музике, коју сама вероватно не бих открила (било је то време пре масовне употребе интернета и јутјуба). Нажалост, летовала сам са мајком и сестром у годинама када је већина оних које сам познавала летовала са друштвом и у групи. Шта је друго преостајало, у ситуацији када свакидашњицу само из једне географске тачке пренесете у другу, онда када ново место и нова географија, и да ви то желите, не могу да вам дају нову стварност, него да: 1. пишем и 2. слушам музику.

Фотографије које су пратиле албум урадила је Елен фон Унверт 1993. године. Модел је била Леилани Бишоп која поводом омота говори о идејама које је имала Кортни Лав:

Кортни је желела омот на коме ће бити израз лица девојке у тренутку када јој је саопштено да је мисица и када јој стављају пластичну круну на главу… та врста екстазе јој је била потребна, размазани ајлајнер, стање мисице која мисли у себи: „Победила сам, победила сам, победила сам! Имам подочњаке и селотеп око бутина, морала сам да прођем ‘сито и решето’, али победила сам! Ја сам Miss Congeniality!“

Звуци овог албума, уз фотографије и спотове, слика су онога што зовем “Сијетл осећање света”.

Ране двехиљадите су у духу потпуно другачије од музике деведесетих, која је уз шездесете моја омиљена музичка декада.

Понела сам са на море своју своју свеску и одлучила сам да не идем на плажу сваки дан. Бескрајно дуга и спарна летња поднева, сама у кући, или сама у дворишту, окружена корњачама које су туда пролазиле, проводила сам слушајући музику на свом вокмену (бака ми је две године пре тога дала „џепарац“ који сам, одмах по доласку у Београд, потрошила на најсавременији Сони вокмен) и записујући утиске о албумима, међу којима се нашао и утисак о албуму Live Through This групе Hole.

Када нисам слушала музику, подстакнута корњачама, које су биле крупне, мислила сам о прошлости (одувек сам имала склоност ка историјском фантазирању), а и на планини која се надвијала над кућом налазила се стара напуштена и оронула кула, вероватно осматрачница некадашњим морнарима. Дворише је било пуно дивљих корњача које су туда несметано пролазиле. Биле су баш велике. Маштала сам како су оне, мора бити, старе као и она кула горе и размишљала сам о времену… Можда је и нека Црногорка пре 150 година, исто као и ја, држала баш ту исту корњачу у руци.

Одлучила сам да директно из свеске прекуцам шта сам тада мислила о овом албуму. Стил писања, реченице, правопис, изражавање, све је као у свесци. Мислим да ће разлика у односу на садашње стање ствари бити уочљива :) Унапред се извињавам на ондашњој некоректности при дефинисању неких појава у приватном животу музичких звезда које сам оцењивала.

Ево текста. Ипак, пре њега, цео албум:

26. јул 2002.

Група: Hole
Албум: Live Through This

Врло је незахвално писати о Кортни Лав, као и о музици коју ствара заједно са својим бендом Hole, чија се постава често мења. Осуђивана и оптуживана и од критике и од публике, ипак је успела да се избори за своје место на гранџ сцени Сијетла средином ’90. Овај албум изашао је непосредно после самоубиства њеног супруга који је на неки начин представљао вођу генерације ‘90. Какав вођа таква и генерација. Кортни Лав је у неколико наврата давала изјаве у којима јасно ставља до знања својим колегама да ужива док се такмичи са њима, и да начисто полуди када схвати да је неко написао бољу песму од ње. Тако нам јасно ставља до знања да се такмичила и са својим покојним мужем те ова плоча би требало, у ствари, да представља разлог самоубиства њеног супруга. Јер, знате какви су мушкарци – не могу да поднесу и себи опросте то што им жена боље свира или ломи гитару на сцени, пише и ствара боље песме. Али овај албум је далеко од тога. Можда је хтела да надмудри Курта, Едија, Лејна и остале, али није. Морам признати да Кортни Лав представља неку врсту р’н’р Мадоне. Скандал мајстор. Овај албум доказује да Кортни зна добро да отпева песму, да зна стварно добро да свира гитару и прави добре песме. Што се текстова тиче и нису нешто али у принципу не кваре утисак који овај албум оставља након преслушавања. Ово је класичан Сијетл звук. Нешто тотално недефинисано. Нити је поп-панк, нити панк-метал. У принципу, ја волим музику Кортни Лав јер је на неки начин стварно квалитетна и својствена, али њу као особу која пропагира бунт и феминизам, а успут се купа се у милионима, које уз помоћ своје музике не би зарадила, е, онда је ја такву, једном речју, презирем.

Додатак на тему могу бити исечци из моје свеске посвећене рокенролу, која се састојала из исечених сличица и текстова других часописа, који одавно више не излазе. Ево шта сам имала о Кортни (само делић).

WP_20140405_023WP_20140405_026