Годину дана једења јабука

Пре тачно годину дана, двадесет петог септембра 2019. године, штампар ми је донео неколико кутија у којима су били примерци моје друге књиге коју сам насловила Јабуке. У питању је књига прича, укупно их је шест, настајале су у размаку од две године, од лета 2017. до лета 2019.

  • Теодора Коврлија, уредница онлине часописа Плезир прва ме је контактирала и предложила ми да објавимо једну причу. Њој се допала прича Острво па смо исту објавиле у 74. броју који је изашао новембра 2019. Причу можете читати овде (страна 110).
  • Милена Илић Младеновић и Александра Јовичић, уреднице електронског часописа за књижевност и уметност Либартес контактирале су ме и изразиле жељу да објаве једну причу. У 18. броју, чија је тема борба, објављена је моја прича Коњ. Можете ју читати овде.
  • Жељко Белинић, ентузијаста и антологичар наше генерације, позвао ме је да објавим једну своју причу у његовом часопису Човјек-часопис. Њему се највшие допала прича Пчеле па ју је објавио на свом сајту и својој фејсбук страници. Причу можете читати овде.
  • Мирко Јовановић, уредник часописа Словополис, контактирао ме је и изразио жељу да објавимо једну од прича. Одлучили смо се за причу Школа. Можете ју читати овде.

У штампаном издању часописа Сент објављена је прича Коњ. Критичарка Тијана Копривица ме је наговорила да ју пошаљем, темат је био о животињама.

О књизи су писали Стефан Танасијевић, Виктор Шкорић и Мухарем Баздуљ. Њихове есеје можете читати на приложеним линковима.

Захвалила бих Синиши Лекићу који је први помно читао моје приче. Он је аутор моје званичне фотографије којасе нашла у књизи и технички је припремио књигу за штампу.

Захвалила бих се и Мануели Рађеновић, лекторки, која је увек имала на уму бољи синоним од мене и предлог како да реченица буде једноставнија а ефектнија.

Хвала и читаоцима, ја верујем у њихов стваралачки допринос. Читање је креативни чин подједанко као и писање. Неки од читалаца Јабука написали су следеће:

Песме су ме инспирисале а приче искрено дирнуле. Пишите! – Марија Ђурић, сликарка

На часу литерарно-новинарске секције читала сам ђацима осмог разреда причу „Пчеле“. Били су шокирани крајем али мислим да ће ту причу упамтити. – Нина Кадић, професорка српског језика

Обома нам се допала естетика и визуелни идентиттет књиге, корица и прелома. Минималистички, а са јаким утиском. У том маниру су и приче. – Харис и Илда Имамовић, правник и психолошкиња

Бесмисао као нит која повезује ове приче разара широко прихваћену идеју да се ствари дешавају са разлогом. Твоји јунаци, најчешће деца као чиста и невина бића, страдају без кривице. Допада ми се алузија на Чеховљеву „Шалу“, материјализација наших жеља, макар и умишљена у причи „Бицикл“. Она ме је по основном мотиву подсетила на роман Славенке Дракулић „Оптужена“ у коме је сјајно обрађена тема родитељског немара. – Александра Јовичић, песникиња

У месецу новембру срео сам се са једним занимљивим човеком. Одлучио сам да му испричам причу коју сам неколико дана пре сусрета прочитао, веома ме је дирнула. Ради осе о причи из кнјиге „Јабуке“. Уследило је готово шаманско искуство у трајању од два сата које ћу заувек памтити а кренуло је причом о коњу који се дави. – Игор Мирчев, психолог

Дизајн и пропратне илустрације за овај текст  осмислила сам ја, водећи се следећим узором: црно-белим експресивним корицама првог кола библиотеке Кентаур која је била посвећена научно-фантастичној књижевности. Сиров фонт куцаће машине, јак контраст, експресивност лица, црно-бела естетика, ренесансна чудовишта са Севера, све ме је то инспирисало јер мислим да се амалгам тих визуелних представа атмосферски савршено уклапа у моје приче.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.