Pravda za Tonija! O filmu „Scarface“ Brajana de Palme

Kada pomislim na film Lice sa ožiljkom (Scarface), čiji su autori Brajan de Palma i Oliver Stoun, a glavni protagonista Al Paćino u ulozi Tonija Montane, prvo mi padnu na pamet dva citata, jedan je Kjubrikov, drugi Margerit Diras:

Oduvek su me zanimale dve vrste ljudi, kriminalci i umetnici, jer ni jedni ni drugi ne prihvataju život takav kakav jeste.

odnosno

Prerano je za mene postalo prekasno.

Toni Montana se savršeno uklapa u citirano. On ne prihvata život takav kakav jeste ali u njegovoj sudbini je oličena sva „prekasnost“, još na početku. Klasa i okolnosti u kojima smo rođeni teško mogu biti prevaziđeni jer ono što je u sredini se apsolutno ne računa s obzirom na ono što stoji na početku i na kraju, a to je ono Kafkino: „Kao psa!“.

Toni je junak koga je maestralno odigrao Al Paćino. On uspeva, uprkos negativnom karakteru Tonija Montane, da proizvede u gledaocu empatiju. Toni je sa Kube i očajnički želi u Ameriku. Levi totalitarizam Fidela Kastra mu nije dao nikakvu šansu za normalan život. Ali, Toni je voluntarista. Snaga volje ključna je za njegovu borbu i put do uspeha. To nisu ni fizička snaga ni inteligencija (koja Toniju ne nedostaje), već isključivo volja. Umesto da mu slomi ličnost i individualnost, umesto da ga učini pokornim, opresivni komunistički režim kod Tonija proizvodi suprotno, volju da pobegne, da uspe, da se ne pokori. To je važno napomenuti jer upravo karakter, koji je spoljašnja sila formirala, utiče na njegovo ponašanje kao gangstera u Americi. Toni se ne pokorava, to je njegova najuočljivija osobina.

On trpi poniženja u neljudskim uslovima kampa za migrante ali, na kraju, dobija državljanstvo. Počinje da radi u kiosku brze hrane, ali to ne zadovoljava njegove ambicije. Amerika mu kaže da je san ostvariv, a i more is more. Toni odlučuje – push it to the limit!

Hrabrost i nepokornost pokazuje u okršaju sa mafijom u hotelu, koja testerom kasapi njegovog druga dok on ni po koju cenu ne progovara. Njegov najbolji drug, a oni su karakterno kontrastirani, za to vreme u kolima odmerava devojke koje prolaze. Taj manjak karaktera spram žena na kraju će njegovog najboljeg druga koštati života.

Toni ubrzo postaje najveći kokainski bos u Majamiju, preuzima posao čoveka za koga je radio, ženi se Elvirom, devojkom svog dotadašnjeg bosa, stiče ogromno bogatstvo, ali – više je više! Limit ne postoji, granica do koje se ide iznova se pomera. Što je bogatiji i moćniji, Tonijev život postaje sve haotičniji.

Vizuelna estetika filma je besprekorna i često ona prvo privuče hledaoca, koji inače ne bi bio zainteresovan za ovakve teme. Lice sa ožiljkom bi se, bez gledanja, a samo na nivou radnje koju bi vam neko prepričao, mogao slobodno proglasiti za najveći srpski film 20. veka. Međutim, nije tako. Radnja deli tron sa neverbalnim a preglasnim jezikom kostima, sa arhitekturom, sa spoljašnjim efektima (automobilima – žuti kabriolet sa zebrastim sedištima – sa bojama naslona za stolice na plaži, sa tropskim košuljama, sa bengalskim tigrom kao kućnim ljubimcem). Gluma je izvanredna i ovaj film ne bi bio ovako uspelo ostvarenje bez Al Paćinove interpretacije koja je, baš poput ožiljka na Tonijevom licu, haotična i efektna.

Tonija definišemo ne samo kroz voluntaristički odnos prema životu, uspehu i američkom snu, već i prema odnosu sa ženama. Njih je iznenađujuće malo u životu čoveka koji ima mnogo novca. On želi moć pa tek onda novac. Tek onda, kaže on najboljem prijatelju, možeš imati i najbolje žene. Samo pare nisu dovoljne. Ipak, čini se da upravo one unište njegov odnos sa sve tri bitne žene u njegovom životu. Majka ga prezire zbog onoga što je postao, izbacuje iz kuće, ne želi ga u svojoj blizini. Njegova rođena sestra, Đina, ga voli i podržava. Veoma humanizujuća crta Tonijevog karaktera upravo se otkriva kroz odnos sa njom. On joj daje novac, želi da joj pomogne, ali ju tako samo uvuče u svet pakla, u svet droge, mafije i poroka. Isto tako, on ima preterano zaštitnički odnos prema njoj. Njegova žena i njegova sestra nose apsolutno isti tip haljina, ali one mu samo kod sestre smetaju, jer „njegova sestra neće izgledati kao kurva!“ On ubije svog najboljeg prijatelja kada ga zatekne u njenoj kući i uništi tako dva života. On to smatra uvredom jer njegova sestra nije „jedna od onih devojaka!“, kojima je njegov najbolji prijatelj bio sklon.

Najzad, tu je i Tonijeva supruga, Elvira, koju je savršeno odigrala Mišel Fajfer. Elvira je trophy wife. Ona je uvek „blazirana“, nezadovoljna, drska, bez naročitog cilja, prožeta veltšmercom kokainske supruge koja je savršeno obučena. Upravo kostimi koje nosi, haljine, naočare i šešire, u snažnoj su vezi sa njenim karakterom. Ona je potpuno transparentna, laka, sve je kod nje lepo i neobavezno. Odeća je materijalizacija njenog cocaine state of mind. U odnosu sa Tonijem ona nije pasivna, naprotiv. Prve reči koje mu upućuje, dok igraju u diskoteci su: Don’t call me baby, I’m not your baby! Čini se da ona prezire Tonija, da je sa njim iz dosade, da se gnuša njegovog ponašanja, oblačenja, načina na koji govori. Podcenjuje ga i javno vređa.

Tonijeva palata, u kojoj on na kraju ostaje sam, sa piramidom kokaina ispred sebe, u crnom odelu sa zlatnim Omega satom na ruci, jeste replika vila rimskih imperatora i senatora, sa reprodukcijama fresaka iz Pompeja. Vila je odraz Tonijeve ambicije, ali i kič koncepta američkog sna. Nizak i nezgrapan, sa smešnom frizurom, prevelikog odela, i nezgrapnog hoda, u ogromnoj vili – sam protiv svih. On odbija da ubije novinara koji se bavi istragom bolivijskog bosa kokaina, sa kojim Toni radi, samo zato što novinar ulazi u kola pod kojima je bomba sa ženom i decom, a to nije bio deo plana. Bos mu se sveti, sestra mu biva ubijena, Elvira ga napušta, policija ga ucenjuje, ali do kraja Toni ostaje nepokoran. Sam je u svojoj vili u čijem središnjem holu je fontana. Na njenom početku je skulptura od zlata – tri gracije koje pridržavaju zemljinu kuglu, na čijem ekvatoru, crvenim neonskim slovima piše The World is Yours. Veliki portret Tonija koji u crnom odelu stoji nad Elvirom koja sedi na neobaroknoj fotelji, u crvenoj haljini, sa perfektno isfeniranom plavom kosom, poput pikada je proboden stotinama metaka. U bazenu, pod globusom na kome stoji natpis Svet je tvoj, pluta beživotno Tonijevo telo.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.