Etore Spaleti je savremeni italijanski umetnik koji stvara minimalističke slike, skulpture i instalacije. Njegov rad dubko je povezan sa malim mestom nadomak Peskare koje se zove Cappelle sul Tavo i koje je u blizini Jadranskog mora. Tu je njegov atelje, tu se školovao i decenijama stvarao.

Spaleti boji prilazi metafizički i njegove slike su, po svojoj suštini, odraz pejzaža kojim je umetnik bio okružen, boje i apstrahovana monohromatska površina njegovih dela odraz su nijansi mnogobrojnih boja vazduha koji se čuje kroz doline okružene brdima, sunca, trave i mora.

Postoji nešto što nas uči sporosti, tišini, koncentraciji, nešto što nas zaustavlja i što nam miluje oči dok gledamo Spaletijeva platna. Njegov atelje, jedan izuzetno konceptualan prostor, pruža posmatraču nove oči na dar, uči ga da razume važnosti odnosa između boja i predmeta, da u njima prepoznaje harmoniju. Uči ga, najzad, da liši sebe očekivanja da stvari i pojave uvek moraju imati određena značenja.

Njegove jednostavne slike u potpunosti menjaju prostor oko sebe. One u svojoj jednostavnosti imaju izuzetnu moć. Njihova boja dominira u odnosu na ono što je van njih i što ih okružuje. Etore Spaleti je filozof. Slikarstvo je njegov neverbalni jezik, a optika je njegovo polje delanja. Neka vrsta spinozizma ovde dela na izvanredno suptilan način.

Povezala bih njegova dela sa haiku poezijom Macua Bašoa.

Možda je ovaj kamen
Nekad služio kao mastionica?
Jamica u njemu puna je rose

ili

Bezimena brda
Proleće je danas prekrilo
Koprenom od magle

Takođe, uočljiv je uticaj renesansnih majstora na njegovo delo, pre svega Pjera de la Frančeske i njegove upotrebe puderaste purpurne boje ili blage plave, nalik vedrom jutarnjem nebu posle kiše. Opet smo na tragu metafizike jer Pjero de la Frančeska je upravo bio takav slikar. Zašto volim njegovo slikarstvo i zašto ću jednom otići iz Barija u Peskaru, pa u Cappelle sul Tavo, samo da vidim ovaj atelje? Zato što me uči da su tišina, rosa i prozračno tiho jutro pojave koje nam mogu spasti dušu.