Konačno neko duhovit! Mauricio Katelan i Tomazo Debenedeti kao savremeni dadaisti

Dadaizam je nadstilska i nadistorijska pojava. I danas postoje dadaisti, njihovo delovanje nije se završilo u kabareu Volter, a među njima superzvezda tog sveta bizarnosti i apsurda jeste italijanski savremeni umetnik Mauricio Katelan.

Katelan je enfant terrible savremene umetnosti koje se kreće na tragu senzacionalizma i provokacije. On je poznat po hiperrealističkim skulpturama i po instalacijama. Pre izlaganja zlatne wc šolje u Gugenhajmu, koju je nazvao Amerika, i banane preko koje je zalepio sivu traku – instagram senzacije od pre godinu dana koju je prodao za sto pedeset hiljada dolara – proslavio se delom Deveti sat (La Nona Ora) iz 1999. godine.

U pitanju je prikaz pape Jovana Pavla II koga je udario meteor. Papa se grčevito drži za krst koji mu je u rukama, meteor ga je oborio, priklještivši mu noge, njegove crvene Prada cipele se presijavaju, dok mu je odora netaknuta, a oči grčevito sklopljene.

Osim potpuno bizarnog načina na koji je poglavar katoličke crkve predstavljen, verodostojnost bizarnosti svedoči i staklo oko papinog tela koje higijeničari muzeja ne smeju da dodirnu ili usisaju dok svakodnevno čiste crveni tepih na kome je voštana figura.

Delo se odlikuje crnim humorom – ponekad i najsvetiji čovek katoličke crkve i božiji predstavnik jednostavno nema sreće pa baš njega od svih ljudi na zemlji udari meteor.

Katelan ističe da je on pevao u crkvenom horu, da ovo nije antireligiozno delo niti kritika katoličke crkve već izraz snage vere jer se papa, uprkos tako okrutnom stradanju, čvrsto drži krsta – koji je udarom, vidimo, neoštećen. Nije reč o blasfemiji već o veličini i svetosti patnje, a ona je izuzetno značajna za hrišćanski kontekst.

Katelan je superstar civilizacije spektakla u kojoj živimo i ja bih ga poredila sa još jednim Italijanom, a njegovim vršnjakom: u pitanju je Tomazo Debenedeti, novinar poznat po svesnom lansiranju lažnih vesti (fake news) posredstvom tvitera, na najosetljivije teme.

Njegove lažne vesti prenosili su (takozvani) najozbiljniji mediji današnjice kao što su NY Times i Guardian, bez da ih je iko prethodno proveravao. Na primer, lansirao je vest da je sirijski predsednik Asad mrtav, što je izazvalo skok cene nafte na svetskom tržištu i da je Ratko Mladić umro u Hagu, to je objavio početkom 2020, što su neki mediji odmah preneli.

Godinama je podmetao lažne intervjue vodećim italijanskim časopisima. Tako je on „intervjuisao“ Gorbačova, Saramaga, Ljosu, Dalaj Lamu i papu Benedikta XVI. Poznat je i po tome što pravi lažne „zvanične“ profile Boba Dilena, Filipa Rota, Džonatana Frenzena i Kamil Palje a „ozbiljni“ svetski mediji i portali te „izjave“ prenose.

Debenedeti namerno izaziva kolektivnu paniku i dezinformacije da bi razotkrio koliko je lako u eri društvenih mreža medijima, novinama i izvorima informisanja da manipulišu ljudima. On je, stoga, odlučio da manipuliše njima.

Po liniji crnog humora i potpune bizarnosti, kao i poimanja stvarnosti koja se ne razlikuje od kabarea i teatra apsurda, ja poredim Katelana i Debenedetija, dvojicu dadaista druge generacije, koje, na kraju krajeva, i cenim jer govore mnogo o našem vremenu. Apsolutni heroji društva spektakla u kome živimo!

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.