KlasikAAA: Hans Cender & Franc Šubert

Srce mu je kao obešena lauta;
Čim ga dotakneš, ono odjekne.

Šubertova muzika je za estete, eskapiste, moderne vampire pod kojima se podrazumevaju oni koji ne žele često da izlaze napolje – svetlost bi bila novo nasilje, i ko zna kakve bi sve gadosti razotrkrila. Zato je bolje izlaziti noću, u duge šetnje, kada je grad prazan, i nema ljudi. Nije slučajno što se Šubertova muzika pojavljuje u filmu Glad koji je o dva vampira, okruženi su dugim belim zavesama i ljiljanima u svojoj palati, igraju ih Dejvid Bouvi i Ketrin Denev. Kasnije smo gledali i druge vampire-estete (valjalo bi konačno objasniti taj zagonetni topos – zašto su vampiri, većinom, estete, zašto je njihova, u osnovi, nasilnička priroda vremenom dobila potpuno drugačije konotacije, i u kakvoj je to vezi sa prototipnom figurom Roderika Ašera Edgara Alana Poa?), kao u filmu Samo ljubavnici preživljavaju. I u tom filmu noć i muzika bivaju iskupljujući za protagoniste, ali se umesto uz Šuberta, sanjari uz Paganinijev violinski kapričo.

Zimsko putovanje je ciklus od dvadeset i četiri pesme koje je Franc Šubert komponovao tokom 1827. godine. Zimsko putovanje je remek-delo klasične muzike. U pitanju je nezaobilazna tvorevina kada govorimo o umetnosti, idejama, senzibilitetu romantizma. U pitanju su pesme (Lied) za glas (tenor) i klavir. Šubert je komponovao muziku, stihove je napisao Vilhelm Miler. Šubert ih je otkrio nekoliko godina ranije, u jednom časopisu koji je izlazio u Lajpcigu, i koji se zvao Urania. Te pesme o melanholičnom putniku, čija osećanja, sentimentalna i prenaglašena, prati izgled predela kojim je okružen, i kojim on luta, Miler je posvetio jednom drugom kompozitoru, Karlu Mariji Veberu. Ironija bogova bila je okrutna: Veber je preminuo 1826, Miler 1827, Šubert 1828.

O Šubertovom Zimskom putovanju može se još mnogo toga napisati, što ću ostaviti za poseban esej koji planiram da uklopim u ciklus o putnicima romantizma. Ovoga puta nije akcenat na tom motivu, ili samom Šubertovom delu, već je reč o Hansu Cenderu, savremenom nemačkom kompozitoru koji je ovaj ciklus „preformulisao“ tako što je umesto klavira koristio mini orkestar. Tako smo dobili Zimsko putovanje u novom aranžmanu. Ovo delo je prvi put izvedeno u Frankfurtu 1993. i jedno je od najčešće izvođenih u Cenderovom opusu, pored onih koja su posvećena Helderlinu. Podnaslov Cenderovog izvođenja glasi „Komponovana interpretacija“ te nam tako biva jasniji koncept, namera i učinak: dekonstrukcija forme, novo čitanje, kreativno razumevanje prethodnika, individualan pristup. Cender neke delove prekida, neke produžava, negde imate utisak da ste u kabareu Volter u kome Hugo Bal udara o činele i uzvikuje zaumne parole, ali sve to ne zatamnjuje original. Cenderova interpretacija Zimskog putovanja je dobar dijalog sa prošlošću, skladan ton između tradicije i individualnog talenta.

Citat na početku je mistifikovani citat izvesnog (izmišljenog) De Beranžea iz Poove priče Pad kuće Ašera (prevod Svetislava Stefanovića). Nama se ta teatralna patetičnost koja je evokacija, osim dalekog i davnog, i nečeg trubadurskog, učinila prigodnom za ovu priliku koju smo iskoristili i da naznačimo kamernu atmosferu slikarstva bidermajer perioda, tog poznatog žanra malog formata gde bi parovi izvodili muziku, u posebno dekorisanom, važno je naznačiti, građanskom, enterijeru, sa kojom celokupna Šubertova muzika korespondira. Kamerna atmosfera, zahvaljujući prozoru na centralnom delu slike, najzad, transcendira, i prelazi van, u predele izvan grada, u pejzaž koji romantičari vole, i u kome bismo mogli zamisliti da su se susreli, pokraj ruševina neke stare opatije, Kaspar David Fridrih i Fridrih Helderlin. Zamišljamo ih, egzistencijalno, kao Milerove i Šubertove lutalice čije bi emocije, u modernoj poeziji, dobro opisao Paul Celan, kao što je Šuberta savremenosti prilagodio Cender. Dok slušamo poslednju pesmu ciklusa, i dirljive, tužne note s početka pesme Verglaš (Der Leiermann, u izvođenju Ditiriha Fišer-Diskaa), mi možemo snagom naše imaginacije i duhovne ustalasanosti koja teži da se izmesti, zamisliti sve ovo. To je i cilj KlasikAAA objava. Svedočiti o moći muzike, kao i o kreativnoj snazi recipijenta, koga jedno umetničko delo nagoni da on bude tvorac i da, jednim procesom alhemijske destilacije, ili pak fermentacije, dođe do sopstvene geografije, do mape svoje utopije, do obrisa svog Zimsokg putovanja.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.