КласикААА: Два индиго лабуда – Бетовен & Шуман

Само онај може бити уметник ко има сопствену религију, оригиналан поглед на бескрајно.

Обојица су била опхрвана меланхолијом. Волим да их замишљам, не као црне или беле лабудове, иако та алхемијска трансформација пристаје њиховој судбини, већ као индиго лабудове. Охоле, тамне као дубине језера. „Плава је боја мојих снова“, казао је и нацртао Хуан Миро. Нека плава буде још дубља, зато нек је индиго, када говоримо о њима, али нека се сјаји, као прах месечине. Лабудови су симболи аутентичности, лепоте, посвећености и промене, тај симбол им припада и без наше посебне назнаке.

Обојица су имала нешто више од тридесет година када су компоновала дела која овде прилажем. Бетовен, старији, са тридесет година је компоновао Седамнаесту клавирску сонату коју су назвали Бура, по Шекспиру, или по преромантичарском покрету Sturm und Drang, под чијим је он био утицајем. Шуман је имао око тридесет и пет година када је компоновао свој Концерт за клавир у А молу. Клавир је инструмент романтизма, то је синегдоха самог покрета, кров над главом осећајности, интелектуалне, личне и стваралачке тога доба. А облик клавира ме је одувек подсећао на тело лабуда.

Сетимо се слика малог формата које романтизам и, касније, бидермајер култура воле. Собе, савршено грађански уређене, у којима седе парови, обично је једно до отвореног прозора, друго за клавиром, дају нам визуелни оквир за дане које су заједно проводили Клара и Роберт Шуман. Деликатна интимност се свакако осећа док слушамо композиције у тој камерној сфери музичког романтизма у којој су подједнако боравили Шуберт, Шопен и Шуман. Слушајући их ми осећамо жар-птицу ентузијазма, обавијени смо у облак-вуну сањарења.

Бетовен је био четрдесет година старији од Шумана. Упркос вишедеценијској разлици између њих, ми ова два композитора данас поимамо у истој равни, као део истог уметничког и духовног корпуса који називамо романтизмом. Суочавање два композитора није квалитативно-поредбеног типа, везик и који стоји између њихових имена не служи градацији талента и историјског значаја, већ их духовно саображава и ставља их у исту раван, у исто духовно краљевство, у исто лабудово језеро.

Извор цитата:

Фридрих Шлегел, Иронија љубави, превео Драган Стојаовић, Цептер, Београд, 1999.

Слика: Хилма аф Клинт, 1915.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.