Morao sam da se oslobodim svega bespotrebnog da bih spasao sebe. – Arvo Pert
Arvo Pert je rođen u Estoniji 1935. godine. Živeo je u Talinu, Beču i Berlinu. Od sedamdesetih godina 20. veka komponuje u minimalističkom stilu. Poznat je po svojoj tehnici tintinabuli koju je prvi put upotrebio u delima Für Alina (1976) i Spiegel im Spiegel (1978). Za sebe kaže da komponuje klasična i religijska dela. Njegovu muziku uporedila bih sa slikarstvom italijanskih trečentista i kvatročentista, naročito sa Fra Anđelikom i Dučom, a glasove u njegovim kompozicijama sa anđelima u purpurnoj odeći i ljiljanom u ruci. Kleče, sa zlatnim oreolom oko glave.
Pertova dela u potpunoj su disharmoniji sa vremenom u kome živimo, ona afirmišu tišinu, sporost, krhkost, slabost, ponekad me podsećaju na Đakometijeve „trske koje misle“, na slabe, jedva pokretne ljude koji se čine kao slamke, ali te slamke su od čelika i bronze. Ne možeš ih prelomiti. Tako je i sa Pertovim zvukom, u njemu osećamo snagu, ali ona je, istovremeno, propusna, ranjiva.
U okviru Festivala orgulja u Beogradu, leta 2018. godine, slušala sam Marka Paolačija, orguljaša koji je izveo Pertovu kompoziciju Pari Intervallo. Bilo je to mleko svetlosti koje lije niz cevi instrumenta, jedan emotivni i zvučni sfumato, iskustvo kada biva jasno zašto se kaže da je muzika jedna od mogućih emanacija Boga i put do njega.
Tišina je jedno od najsnažnijih religijskih iskustava. Ona je od izuzetne važnosti za klasičnu muziku poslednjih sto pedeset godina (Debisi, Sati, Kejdž). U tišini se pojavljuje Bog, tišina je prethodila stvaranju i ona će, posle svega, jedina ostati. Tišina ističe veličinu i posebnost ljudi, pojava, događaja. Tišina i svetlost jutra uvek se vide u paru, za razliku od ćutanja i sivog, mučnog dana. Tišinu i ćutanje treba razlikovati. Tišina je blagoslov, ćutanje je kazna, zatvaranje, skrivanje i skoro uvek podlost.
Pert živi i stvara na severoistoku Estonije, nedaleko od Talina, pored mora, okružen šumama. Tu se nalazi njegov centar, arhiv, mesto okupljanja i istraživanja. Snimljen je dokumentarni film o njemu, Izgubljeni raj, bilo je moguće videti ga u Beogradu, na jednom od filmskih festivala. U nastavku slede najpoznatije Pertove kompozicije za klavir u izvođenju savremenog holandskog pijaniste Jeroena van Vena.
Ovaj tekst deo je KlasikAAA objava. On je svesno impresionistički, proizvoljan, nepouzdan, nema naučnu, pa ni informativnu vrednost. On je odraz stava da se klasična muzika može doživljavati kao polazište za mističku iskustvo posredstvom koga se putuje i posredstvom koga pojedinac postaje podjednako autor, dela koje sluša ili nekog drugog dela, možda potpuno nematerijalizovanog, dela koje ostaje misaona mogućnost.
A . A . A 