Похвала трафици као постмодерном месту за културу

Трафика као постмодерни дистрибутивни ценатр културног садржаја

На трафикама има културе. Трафике имају важну улогу у истицању уметности и развијању интересовања за исту. Моја констатација ће већину људи изненадити, неки ће негодовати, помислиће да нема места релативизацијама и да је ова тврдња нешто најдаље од истине што су данас прочитали. Сви знамо да тај комад метала сведочи о нечему далеко ружнијем.

Трафика је одиграла значајну улогу у дистрибуцији културе почетком 21. века, о чему ће неке социјалне историје уметности и књижевности једном писати, јер су многи градови остали без домова културе, биоскопа, библиотека и књижара. Све је то трафика надокнадила. Али, она је трговачки изум, култура ту постоји као роба. Ту се могу купити најразличитије књиге, класици светске књижевности и сликарства по невероватно ниској цени за ту врсту књига. Не могу рећи да су та издања била без мане, с обзиром на квалитет припреме текста, дизајна и опреме, ређе превода, али неко је негде, коме су све одузели, и концерте, и биоскоп, и књижару, могао врло јефтино сваких недељу дана нешто пристојно да прочита, да открије класичну музику (говоримо о времену пре масовне употребе интернета), да оплемени бруталну стварност око себе тако што ће се упознати са неким сликама које нуде лепшу верзију света.

О значају часописа за формирање укуса излишно је говорити. Оне које не би занимали класици већ „популарна култура“ модни часописи или они за уређење ентеријера били су ту сваких месец дана. А знамо да исти ти часописи нису само о моди и илузији која никоме није доступна, већ да је њихов садржај о свеукупном искуству модерног живота. Поред њих, излазили су и музички часописи, па страни часописи о уметности (најчешће италијански). Исто тако, не могу да набројим колико сам филмских класика купила на трафици. 

Трафика је право постмодерно место. Она спаја високо и ниско, она, заправо, укида разлику између тих категорија које наше време пориче као неодржив конструкт. До највулгарнијих наслова дневних новина стоје Чаробни брег и Госпођа Бовари, као и књиге из популарне науке, историје и психологије. Трафика доприноси партикуларизацији света. Ту је све фрагментарно. Свет је разбијен у парампарчад када гледате у садржај који она нуди. Трафика, најзад, ништа не интерпретира. Она само излаже, само показује и само гомила. Каквих све ту има егзотичних куриозума: календара, играчки, књига за децу, серијала о Поароу Агате Кристи, Достојевског за 299 динара, карте, домине, прибор за јамб, књиге Скота Пека, Библија за децу, Дизнијеве сликовнице, љубићи Данијеле Стил и Норе Робертс. Популарно, елитно, вулгарно, патетично, иронично, традиција, квази традиција, идеологија, авангарда, апсурд, еклектика – све је пред нама на малом, неугледном, прљавом, ружном, у сваком смислу месту-слици нецивилизацијског комада метала који је део наше свакодневице. Са обавезним фрижидером за сладолед испред.

Класна и економска потчињеност коју ту можете уочити просто вришти. Људи који раде у трафикама су губитници транзиције, социјални слој који чини да јунаци филмова југословенског црног таласа изгледају као да су дошли из америчких романтичних комедија. Као рибе на сувом, ти људи гледају кроз друге људе, исто тако понижене као што су они, који нешто запиткују и купују, уморни, одустали, стоје по осам или десет сати, у простору без тоалета, све што купе морају да плате (воду носе од куће), не знају за празнике, одморе и слободне дане, морају да нуде купце бананицама, жвакама и влажним марамицама, а када сам једној жени која је радила на мојој локалној трафици објашњавала зашто је важно слушати Вивалдија, док сам вадила новац да платим диск, по први пут ме је погледала (јесте ли приметили да људи који раде на трафикама ретко гледају у своје купце?). Била је у неверици. Мислила је да се шалим са њом.

У наставку можете кроз фотографије, које су несавршене и као такве апсолутно одговарају мом сећању и спонтано документованом тренутку који нема никакве везе са инстаграм естетизацијом, видети која све дела књижевности, сликрства, филма и музике, у форми књига, часописа и дискова сам купила на трафици. То није све али истиче значајне едиције као што су биле Бисери светске књижевности (Политика), XX век и Миленијум (Новости), Генији уметности (Блиц), Велики сликари (Глобал прес), итд. Трафика ми је, пролећа 2004. у једном неугледном картонском омоту подарила Бетовенов концерт који обожавам, пролећа 2005. Госпођу Бовари, јесени исте године филм Девојка са бисерном минђушом. У оближњем Максију, а то је слично трафици, неколико година потом сам купила Вердијеву Аиду и Божанствене безбожнике Сање Домазет. Стајали су одмах на полици до касе, тамо где су поређане и дневне новине. И њих примећујем када приђем трафици, прелиставам их заједно са недељницима у Максију, али о свему томе излишно је писати.

Велики сликари (Глобал прес). По једна свеска је излазила, ако се не варам, сваког или сваког другог четвртка, и није била јефтина, од 2009. до 2012. Изашло је укупно 70 свесака.

Генији уметности (Блиц и Књига комерц). И ова едиција је рађена према италијанском оригиналу. Изашло је укупно 24 књиге, прва 2012. године. Прва је била о Ђоту, последња о Тарнеру. 

Бисери светске књижевности (Политика и Народна књига). Едиција је почела да излази 2003/2004. Књиге су се могле купити сваких недељу дана а изашло је укупно сто наслова.

Библиотека XX век (Новости). Рађена је према италијанском предлошку али је прилагођена нашем одабиру српских класика. Свака књига имала је омот другачије боје и по једну занимљиву фотографију у средини.

Сећам се да је била јесен 2012. и да сам кренула на посао. На путу до тамо застала сам код своје омиљене трафике и купила нови Elle и монографију о Диреру. Трафика укида све разлике.

Само на појединим трафикама у центру града се могао купити италијански, амерички или британски Vogue. У првом горњем реду, први са десне стране је британски Vogue који сам крајем 2006. платила 900 динара што је данашњих десет евра. На часописе за моду, ентеријер и музику сам до сада дала мало богатство.

Српско издање часописа Elle око 2009-2011. је било изванредно. Уредница је била Соња Ковацс а модни уредник Ненад Јањатовић. Ту људи су стварно нешто знали о моди, стилу и култури. Та уредница је проширила домете жанра модног часописа, претворивши га у часопис о култури у најширем смислу.

Библиотека Миленујум (Новости). Изашло је тридесет књига, од којих ја имам само Чаробни брег. Чаробни брег до дневних новина са неком афером и насловима чија су слова величине палца – стварност је немогуће надмашити по апсурду и луцидности.

Ове књиге су ишле уз Блиц, различитих формата, нестандардног дизајна, излазиле су годинама. Имам само ове три. Док сам чекала у реду великог Максија у Булевару Деспота Стефана упао ми је у очи Чехов између жутих и црвених узвичника са насловница таблоида.

Свет Библије (Стари и Нови завет) се могао купити уз Новости 2004. године. Књигу десно сам купила недавно на трафици поред Максија на Видиковцу. Лагунино издање које кошта 299 динара. 

Уз Блиц жену су се могле током 2018/2019. купити књиге Жила Верна. Имам их све, укупно их је изашло десет.

Ретка прилика када купујем недељнике..

Још од основне школе сам куповала Хупер. Онда је он престао да излази да би током 2008/2009. поново почео да се штампа, потпуно редизајниран, са новом уредницом и новим концептом. Мислим да сам ту читала неке од најбољих текстова Ане Вучковић, Соње Рајин, Светлане Ђоловић, Ота Олтвањија, и других. Све их чувам!

Италијански часопис Antiquariato код нас долази са неколико месеци закашњења али то уопште не смета. Када сам почела да га купујем био је 220 динара а након неколико година догурао је до 350.  Уз њега купујем и Arte, исто италијански часопис, али посвећен савременој уметности. 

У часопису Antiquariato можете да сазнате о свим могућим изложбама старих мајстора које се тренутно одржавају у Италији и Европи, да разумете колико је то новца, колики је то културни и туристички потенцијал, као и да заборавите на концепт историје уметности који је изграђен према канону. Овде ћете научити о толико других уметника којих ретко има у „званичним“ историјама уметности, чија дела васкрсавају на аукцијама, видећете слике и скултпре, као и дела примењене уметности, које сами никада не бисте могли да пронађете на интернету. Научићете успут и мало италијанског.

Прво серија па онда књиге, али тако то иде у нашем времену (осим уколико не рачунамо издање Баскервилског пса у едицији Плава птица које сам имала у основној школи). Џереми Брет, уједначен дизајн, Блиц жена. А давала се и серија Ширли Холмс кад сам ја била мала. Све је то утицало да током читаве, мислим 2017, дајем месечно 300 динара за један наслов. Обавезно код мог омиљеног колпоретара у граду, на Теразијама, на самом улазу у подземни пролаз. Други је на Булевару, мало изнад Цркве Светог Марка.

Моја љубав према Агати Кристи и њеном фикционалном свету вишеструко је потврђена на овом интернет месту. Апсолутни херој мог одрастања, мој идол и прва жена писац којој сам се дивила. Озбиљан аутор, класик.

Нешто попут каталога великих светских музеја било је могуће купити на трафици. Дванаест књига издао је Службени гласник.