Dugo planiram da napišem tekst o beogradskim buvljacima iako oni nisu jedini. Negotin, Pančevo, kao i mnoga druga mesta u Srbiji imaju buvljake, ili ono što ja zovem neformalnim i autentičnim izložbenim prostorima na periferiji grada. To su muzeji daleko vedrije, živopisnije, pomalo gorke, ali i radosne verzije istorije našeg naroda i građanske kulture.

Istorija jedne zemlje, ili pak privatna istorija građana jedne zemlje, sva dinamika odnosa unutar nje, vidljiva je na buvljacima. Izuzetno je važno i zanimljivo posmatrati šta je jedan narod, odnosno pojedinci koji žive na datom prostoru, odbacio, šta je proglasio za nepotrebno, šta izbacuje iz svojih domova, zašto je nekada to smatrao za vredno, za predmet koji treba da se nađe u njegovoj kući, a zašto ga više ne ceni ili mu ne nalazi vrednost.

Već sam pisala o beogradskim antikvarijatima. Antikvarijati mogu prodavati stare predmete a mogu prodavati i knjige. Ja sam pisala o onim antikvarijatima koji prodaju knjige, iako oni nisu antikvarijati u pravom smislu jer se u njima retko može naći neka knjiga koja je, recimo, iz 16. ili 18. veka, neko veoma egzotično prvo izdanje koje ćete prodati za više hiljada evra. Naši antikvarijati uglavnom sadrže knjige iz najboljeg izdavaštva koje je nekada postojalo, i što sam starija sve više uviđam da ovo nije preterano stanovište, a to je jugoslovensko izdavaštvo. Ono je bilo najbolje po: ceni, distribuciji i klasnoj nesegregaciji, po kvalitetu poveza, odabiru naslova i autora iz bilo koje oblasti, urednika, štampe, prevoda, dizajna, kulture knjige u svakom mogućem smislu. Kažu da knjige tada nisu bile jeftine ali da su ih skoro svi koji su to hteli mogli priuštiti. Zbog njihovog velikog tiraža te knjige cirkulišu i danas.

Antikvarijati su materijalizacija građanske kulture i istorije jedne zemlje. Polovina knjiga kod internet prodavaca, kao i vlasnika antikvarijata, je sa buvljaka. Najveći kolekcionari knjiga u ovoj zemlji se u četiri ujutru mogu videti kako po mraku, sa lampom u ruci, preturaju po gomili knjiga, predmeta i starudije. Ne kupuju samo knjige, tu su i medalje, fotografije, slike, skulpture, foto-aparati, razglednice, poštanske marke, filmski posteri.

Prošlost jedne zemlje jasno se ogleda u njenoj sadašnjosti. Buvljaci su zato neka vrsta hronotopa, tačka u kojoj se seku sve linije jednog društva, njegove prošlosti, sadašnjosti, pa i budućnosti jer ti predmeti i knjige postaju nešto sasvim novo u rukama novih vlasnika i, samim tim, u tom novom životu biva im dat jedan drugačiji kontekst i značenje. Neka monografija o jadranskom primorju ili spomenicima revolucije nema isto značenje u stanu penzionisanog vojnog lica koji ju je izbacio pored kontejnera i studentkinje dramaturgije koja ju fotografiše za instagram na svojoj Ikea polici, obavezno pored neke biljke. Nije isti status knjige A. Fadejeva iz Radove edicije „Reč i misao“ tokom šezdesetih, i danas, posle slušanja Odbrane Idola.

O ovome, naravno, niko ne razmišlja dok se cenjka sa prodavcima, dok kruži između robe nehajno pobacane po betonu, dok žuri u stalnom strahu da će mu nešto promaći, da će neko kupiti nešto što on misli da baš njemu treba. Niko, osim mene, koja i nisam najbolji reprezent za priču o buvljacima jer ih, s obzirom na mnogobrojne okolnosti, ne posećujem često. Ipak, imam dosta utisaka o njima, uviđam im važnost, volim njihovu subverziju, karnevalski momenat, radost koju Cigani donose na ovaj svet svojim humorom, dovikivanjima i komentarima, cenama koje samo oni znaju kako formiraju i, najzad, toga moramo uvek biti svesni: njima najviše dugujemo što ova roba uopšte postoji, njima dugujemo baš ovakve buvljake, oni iz simboličke smrti, iz smeća i podruma, vade i vraćaju u život ove predmete trgujući sa nama, omogućavajući mnogima da, preko njih, ostvare daleko veću zaradu. Oni su nesvesni a pravi arheolozi kulture i trgovci-posrednici. Njihova skromnost me uvek razoruža i jeste lekcija za život, koja, s obzirom na naš način života i sistem vrednosti, ne traje dugo u pamćenju. Oni, čini se, ne haju puno za predmete, olako ih odbacujući, prodajući ih za sitan novac nama koji ih, sasvim obrnuto, sakupljamo i gomilamo, uspostavljajući im i učtavajući u njih vrednost, i materijalnu i sentimentalnu.

Fotografije su sa Zemunskog buvljaka, Bajlonijeve pijace, Kalenića i pijace na Vidikovcu.

Napomena: Tekst i fotografije pripadaju Ani Arp. Zabranjeno je preuzimati ih, u delovima ili celini.