Зашто је одећа важна за конструисање идентитета у роману „Љубавник“ Маргерит Дирас

Маргерит Дирас као девојчица у Индокини

Имам на себи хаљину од природне свиле, истрошена је, готово прозирна. Била је некада мајчина, једног је дана више није оденула јер јој се учинила пресветлом па ми ју је дала. То је хаљина без рукава, врло изрезана. Жућкаста је, каквом постаје природна свила након дуго ношења. Те се хаљине сећам. Мислим да ми лепо пристаје. Ставила сам кожни појас око струка, можда појас моје браће. Не сећам се ципела које сам тих година носила, само неких хаљина. Најчешће носим платнене сандале на босу ногу. Говорим о раздобљу које је претходило школовању у Сајгону. Одонда сам, наравно, увек носила ципеле. Тог сам дана вероватно имала онај знаменити пар од златног ламеа са високим потпетицама. Не знам шта бих друго носила тог дана – дакле те ципеле. Била им је два пута снижена цена, купила ми их је мајка. Носим те салонке од златног ламеа кад идем у школу. Идем у гимназију у вечерњим ципелама са ситним украсом од шљокица. Подносим себе само у тим ципелама, и још се данас радо замишљам таквом, то су прве високе потпетице у мом животу, оне су лепе, оне су засениле све ципеле које су им претходиле, оне су за трчање и игру, без потпетице, од бела платна.

Нису ципеле те које чине необичним, нечувеним, изглед мале тога дана. Чудно је тога дана да мала има на глави мушки шешир равна обода, меки пустени шешир боје ружина дрвета са широком црном врпцом.

Пресудна двосмисленост слике је у том шеширу.

Заборавила сам како је он дошао до мене. Не знам ни ко ми га је могао дати. Мислим да ми га је купила мајка, и то на моју молбу. Једино је сигурно да му је била два пута снижена цена. Како објаснити ту куповину? Ниједна жена, ниједна девојка у колонији није у то доба носила мушки шешир. А ни доморотка. Ево шта мора да се догодило: да сам пробала тај шешир, онако из шале, тек тако, да сам се погледала у огледало код трговца и да сам видела:

под мушким шеширом, недопадљива мршавост облика – тај недостатак из детињства – постало је нешто друго. Више није била насилна природна чињеница. Постала је, посве супротно, избором који је оспоравао природу, избором духа. Одједном видим себе као неку другу, као што би нека друга била виђена, извана, стављена на располагање свима, свим погледима, стављена у промет градова, путева, жудњи. Узимам шешир, више се не одвајам од њега. С ципелама мора да је било донекле слично, али после шешира. Оне оповргавају шешир, као што шешир оповргава кржљаво тело, дакле добре су за мене. Ни њих више не напуштам, идем посвуда у тим ципелама, у том шеширу, по сваком времену, у свим приликама, идем у град.

Превела Ингрид Шафранек

Извор: Маргерит Дирас, Љубавник, превела Ингрид Шафранек, Глобус, Загреб, 1987.