И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена;

Послан Богом на грешну земљу потоп је потопио грешни род људски да би се спасло само неколико оних смештених у ковчегу.

Прича о потопу појављује се у Старом завету, у „Књизи постања“ (6-9). Потоп који помиње Библија има јасан смисао: Бог је казнио човека због његове склоности ка злу, ка греху и пороку. Спасавајући Ноја, његову породицу и животиње, Бог нам казује о могућности за нови почетак.

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле,

Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.

И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

Али Ноје нађе милост пред Господом.

Киша непрестано пада. Грешници падају са литице живота. Ковчег плута по воденој површини а они што су остали испред његових врата вриште, урлају, боре се за дах. Безимена лица – вода их носи у заборав. Тај драматичан тренутак када је за покајање прекасно приказује нам и француски академски сликар Леон Комер на изванредној слици пирамидалне композиције која доста подсећа на Жерикоов Сплав Медузе.

Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије; само Ноје оста и што са њим бјеше у ковчегу.

И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.

Код приче о потопу, осим воде и ковчега, важна су још три симбола: дуга, голубица и маслинова гранчица. Дуга је симбол новог почетка, голубица са маслиновом гранчицом мир и знак да су се воде повукле. Ноје пушта голубицу из ковчега, после сто педесет дана потопа нестало је све што је некада постојало на земљи, остали су само Ноје и они који су били са њим у ковчегу, да би видео је ли у близини земља сува. Голубица се враћа са маслиновом гранчицом у кљуну. Ноје са породицом излази из ковчега а следе га животиње. Ковчег се зауставио на врху планине Арарат. После потопа сви људи говориће још увек једним језиком а онда ће у Вавилону људи почети да зидају кулу…

Све текстове са темама из Библије читајте овде

Слика: Леон Комер, Потоп, 1911.