… jer u grehu s tobom hteo sam da gorim

I pogleda Bog na zemlju, a ona bješe pokvarena;

Poslan Bogom na grešnu zemlju potop je potopio grešni rod ljudski da bi se spaslo samo nekoliko onih smeštenih u kovčegu.

Priča o potopu pojavljuje se u Starom zavetu, u „Knjizi postanja“ (6-9). Potop koji pominje Biblija ima jasan smisao: Bog je kaznio čoveka zbog njegove sklonosti ka zlu, ka grehu i poroku. Spasavajući Noja, njegovu porodicu i životinje, Bog nam kazuje o mogućnosti za novi početak.

I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle,

Pokaja se Gospod što je stvorio čovjeka na zemlji, i bi mu žao u srcu.

I reče Gospod: hoću da istrijebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čovjeka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio.

Ali Noje nađe milost pred Gospodom.

Kiša neprestano pada dok grešnici padaju sa litice života. Kovčeg pluta po vodenoj površini a oni što su ostali ispred njegovih vrata vrište, bore se za dah dok im voda puni pluća. Bezimena lica ona tako nosi u zaborav. Taj dramatičan trenutak kada je za pokajanje prekasno prikazuje nam i francuski akademski slikar Leon Komer na izvanrednoj slici piramidalne kompozicije koja dosta podseća na Splav Meduze Teodora Žerika.

Tada izgibe svako tijelo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zvijeri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi.

Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što bijaše na suhu, pomrije; samo Noje osta i što sa njim bješe u kovčegu.

I stajaše voda povrh zemlje sto i pedeset dana.

Kod priče o potopu, osim vode i kovčega, važna su još tri simbola: duga, golubica i maslinova grančica. Duga je simbol novog početka, golubica sa maslinovom grančicom označava mir i znak da su se vode povukle. Noje pušta golubicu iz kovčega – posle sto pedeset dana potopa nestalo je sve što je nekada postojalo na zemlji, ostali su samo on i oni koji su bili sa njim u kovčegu – da bi video je li u blizini zemlja. Golubica se vraća sa maslinovom grančicom u kljunu. Noje sa porodicom izlazi iz kovčega a slede ga životinje koje je poveo sa sobom. Kovčeg se zaustavio na vrhu planine Ararat. Posle potopa svi ljudi govoriće još uvek jednim jezikom a onda će u Vavilonu ljudi početi da zidaju kulu…

Slika: Leon Komer, Potop, 1911.