Време – то је мој простор

Поводом прославе десет година постојања уметничког пројекта А.А.А желела бих да поделим са вама нека размишљања о уметности која сам у међувремену оформила. Наслов текста је, заправо, стваралачки кредо који у новој декади смењује, или коегзистира упоредо са досадашњом звездом водиљом мог рада, чувеним цитатом Фридриха Шлегела, више пута помињаног на овом месту. Овај текст може бити паралелно читан са првим текстом објављеним на овом сајту.

1. Велике ствари се дешавају у малим местима. За писце и пажљиве посматраче, догађаји, људи, судбине и приче су кључне, а оне не морају нужно бити, као и таленти, као и оригинални људи са афирмативним приступом појавама, у већим градовима. Место је ирелевантно. Оно је важно за почетну афирмацију, за искуство живота као таквог, али не и за инспирацију.

2. Контекст је битан. Перспектива, тачка гледишта на ствари. Све што видимо, оно о чему судимо зависи од ових услова а они су промењиви. ми се мењамо.

3. Предрасуде су препрека, оне ограничавају и затварају човека. Насупрот њима није апсолутно прихватање свега што долази већ самопосматрање, критички приступ стварима и животу. Предрасуде нису критички приступ, оне су нека врста смрти размишљања. Предрасуде су квадрат – нама треба круг.

4. Досада је продуктивна. Самоћа је неопходна. Она је тешка као олово и није за сваког.

5. Енглези кажу „Disliking something is rarely forever“. Ја се са тим слажем. Никада се не мења уметничко дело већ ми, наш поглед на свет. Зато су смешни они што вам након неколико година кажу: откуд да се то теби сад свиђа?!

6. Ако осећате да не припадате музеју или галерији, филму или књизи – то није до вас, то је зато што „они“ не раде добро свој посао. Свака ексклузивност жели да манипулише и да, самим тим, дело учини посебнијим него што оно јесте. Држати посматрача у неразумевању је начин да се влада, да се ствари не мењају, да се задрже позиције, да се манипулише. Нико се не рађа инфериоран, инфериорним га праве институције (ако он то допусти).

8. Радозналост је веома важна у животу. Опет Енглези: „Don’t be cold to what the world has to offer“. А свет има увек много тога да понуди.

9. На добром сте путу ако се не допадате. Не обазирите се на друге, на то што вас игноришу, наводно не примећују. Уклапање и прилагођавање, иако има рационално утемељење у животним околностима, ипак је медиокритетска ствар. У Србији је то нарочито уочљиво када на књижевној сцени, одједном, сви пишу о истом, истим темама и проблемима, и то раде углавном лоше односно тако што приказују ствари које су нам одвећ познате, за које сви знамо, на начин који тежи идентификацији, а препознавање је конформистичка потреба. Но, и то треба разумети. У природи је човека да тежи да га прихвате.

10. Пишите по својим књигама (обичном оловком) – и то је ваш дневник.

11. Учење, образовање, истраживање је страшно важно. Уметник који не чита књиге, кога не занима прошлост, уметност других, теорија уметности је, за мене, незамислива појава, нека врста изумирања корала, предворје краја света.

12. Уметник је као космос – има тенденцију да се шири. Истраживање, незадовољавање постигнутим је најјаче гориво. Не треба себе схватати озбиљно, али треба свој рад. Да би се свој рад схватио озбиљно потребна је велика доза самосвести и још већа самокритике. Ако вам се одмах допадне то што сте урадили, одмакните се, направите паузу, прочитајте, погледајте то још једном.

13. Хедонизам није добар за уметника. Хедонизам има ужасно лоше последице по дело, мисао, целокупну његову егзистенцију. Насупрот хедонизму нису одрицања од догађаја и од материјалних задовољстава, није ни патња, али нека врста монаштва спрам света јесте.

А. А

Фотографија: Тамара Алексић, Портрет Ане Арп, Београд, октобар 2021.

Ана Арп

Ана Арп је ауторка уметничког пројекта А . А . А. Једна је од првих у свету која је форму сајта почела да користи као могућност за обликовање сопственог уметничког дела. Садржај на сајту ствара аутентичан језик чију је комбинаторику омогућила савремена технологија која из дана у дан бива све јачи медијатор између нас и уметности, нас и стварности, мења нам живот и успоставља нов начин рецепције. Садржај сајта чине речи и слике које тек заједно, и у истом контексту посматране, налик предметима у кабинету куриозитета, творе потпуно нову реалност, нов језик, нов начин да се ствари виде и доживе.