Vreme – to je moj prostor

Povodom deset godina postojanja umetničkog projekta A.A.A želela bih da podelim sa vama neka razmišljanja o umetnosti koja sam u međuvremenu oformila. Naslov teksta je stvaralački kredo koji u novoj dekadi smenjuje, ili koegzistira uporedo sa dosadašnjom zvezdom vodiljom mog rada, čuvenim citatom Fridriha Šlegela, više puta pominjanog na ovom mestu: Tvoji ciljevi su umetnost i nauka, tvoj život – ljubav i obrazovanje. I da ne znaš, na putu si ka religiji.

1. Velike stvari se dešavaju u malim mestima. Za pisce i pažljive posmatrače, događaji, ljudi, sudbine i priče su ključne, a one ne moraju nužno biti, kao i talenti, kao i originalni ljudi sa afirmativnim pristupom pojavama, u većim gradovima. Mesto je irelevantno. Ono je važno za početnu afirmaciju, za iskustvo života kao takvog, ali ne i za inspiraciju.

2. Kontekst je bitan. Perspektiva, tačka gledišta na stvari. Sve što vidimo, ono o čemu sudimo zavisi od ovih uslova a oni su promenjivi. mi se menjamo.

3. Predrasude su prepreka, one ograničavaju i zatvaraju čoveka. Nasuprot njima nije apsolutno prihvatanje svega što dolazi već samoposmatranje, kritički pristup stvarima i životu. Predrasude nisu kritički pristup, one su neka vrsta smrti razmišljanja. Predrasude su kvadrat – nama treba krug.

4. Dosada je produktivna. Samoća je neophodna. Ona je teška kao olovo i nije za svakog.

5. Englezi kažu „Disliking something is rarely forever“. Ja se sa tim slažem. Nikada se ne menja umetničko delo već mi, naš pogled na svet. Zato su smešni oni što vam nakon nekoliko godina kažu: otkud da se to tebi sad sviđa?!

6. Ako osećate da ne pripadate muzeju ili galeriji, filmu ili knjizi – to nije do vas, to je zato što „oni“ ne rade dobro svoj posao. Svaka ekskluzivnost želi da manipuliše i da, samim tim, delo učini posebnijim nego što ono jeste. Držati posmatrača u nerazumevanju je način da se vlada, da se stvari ne menjaju, da se zadrže pozicije, da se manipuliše. Niko se ne rađa inferioran, inferiornim ga prave institucije (ako on to dopusti).

8. Radoznalost je veoma važna u životu. Opet Englezi: „Don’t be cold to what the world has to offer“. A svet ima uvek mnogo toga da ponudi.

9. Na dobrom ste putu ako se ne dopadate. Ne obazirite se na druge, na to što vas ignorišu, navodno ne primećuju. Uklapanje i prilagođavanje, iako ima racionalno utemeljenje u životnim okolnostima, ipak je mediokritetska stvar. U Srbiji je to naročito uočljivo kada na književnoj sceni, odjednom, svi pišu o istom, istim temama i problemima, i to rade uglavnom loše odnosno tako što prikazuju stvari koje su nam odveć poznate, za koje svi znamo, na način koji teži identifikaciji, a prepoznavanje je konformistička potreba. No, i to treba razumeti. U prirodi je čoveka da teži da ga prihvate.

10. Pišite po svojim knjigama (običnom olovkom) – i to je vaš dnevnik.

11. Učenje, obrazovanje, istraživanje je strašno važno. Umetnik koji ne čita knjige, koga ne zanima prošlost, umetnost drugih, teorija umetnosti je, za mene, nezamisliva pojava, neka vrsta izumiranja korala, predvorje kraja sveta.

12. Umetnik je kao kosmos – ima tendenciju da se širi. Istraživanje, nezadovoljavanje postignutim je najjače gorivo. Ne treba sebe shvatati ozbiljno, ali treba svoj rad. Da bi se svoj rad shvatio ozbiljno potrebna je velika doza samosvesti i još veća samokritike. Ako vam se odmah dopadne to što ste uradili, odmaknite se, napravite pauzu, pročitajte, pogledajte to još jednom.

13. Hedonizam nije dobar za umetnika. Hedonizam ima užasno loše posledice po delo, misao, celokupnu njegovu egzistenciju. Nasuprot hedonizmu nisu odricanja od događaja i od materijalnih zadovoljstava, nije ni patnja, ali neka vrsta monaštva spram sveta jeste.

Ana Arp

Fotografija: Tamara Aleksić

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.