Шта симболизује Хелдерлинова кула?

Само је духовно стварно. Колико је само смеха изазвала ова Хегелова реченица. Као да се радило о филозофском лудилу, о вицу, о идеалистичкој хипер-иронији. Ипак, то је реченица коју је произвео Хегелов дух. Од духа је постала стварност, идеје постају реалност: Хелдерлинова кула – дух у камену, зграде у којима су мисли, као ветар, као дашак, као пнеума; зидови пуни књига, целе просторије до врха пуне Хегела, Шелинга, Хелдерлина, велики број фуснота, с погледом на алеју платана и на реку Некар. И место на којем је Хелдерлин срео препланула лица старих Грка, недалеко од обале Смирне, све до Нирнберга, и столара Цимера. Овде је време стало, не само током ноћи. И ако се ноћу зачују кораци у сокацима, увек се чују другачије: духови прошлости, шапат и сенке.

Кула је прилично уочљива архитектонска појава а, ипак, чини се да она симболизује све оно одсутно, неку гигантску усамљеност која се да осетити врелог летњег поднева, баш као на некој де Кириковој слици. Један unheimlich до у бескрај.

Француски хелдерлиновац Жан Лапланш је истицао да у центру Хелдерлинове поезије непрестано стоји оно што је одсутно: одсуство богова, одсуство смисла, одсуство доброг и лепог. На пример, његова песма Хирон, упркос називу, за централну личност има оног који је одсутан: Херакла.

Кула нас провоцира питањем – да ли је то у шта гледамо заправо оно што видимо? Колико је одсутно оно што је најприсутнјије. И обрнуто: колико је присутно оно одсутно. Хелдерлинов свет можда јесте заиста био једна де Кирикова слика, бескрајно, дуго, чудно осунчано подне, живот празних тргова са немим античким киповима. И маскама које нам се уносе у лице.

Кула је нептунијански симбол. Некада су у њима затварали луде, разбојнике и политичке опоненте. Каткад су их романтичари сликали опустеле, порушене, са гранама израслим између њихових цигли. Хелдерлинова је изгорела у једном тренутку. Ова данас коју можемо видети на Некару верна је реконструкција.

Цитат: Карл-Хајнц От, Хелдерлинови духови, превео Никола Б. Цветковић, Ултиматум, Београд, 2021.

Слика: Ђорђо де Кирико, Црвена кула, 1913.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.