Kafe „Puškin“ jedne kišne večeri

Otupelih čula, posle deset sati provedenih na poslu, jedne kišovite martovske večeri, vraćala sam se u prazan stan.

I nisam se vratila u prazan stan nego sam produžila do kafea Puškin.

Kiša je bila snažna, gusta, nikoga nije bilo na ulici.

Kafe je, sat vremena pred zatvaranje, bio prazan.

I kada sam kazala šta želim, i kada mi je devojka prinela dupli ______ bez leda, okrenula sam glavu ka prozoru. Prvi put sam te večeri jasno pogledala oko sebe.

Kafe se nalazi na uglu dve ulice i sa obe strane ima veliko staklo. Ulice na koje gleda su uske, okružene su zgradama, živom ogradom, automobilima, drugim kafeima.

Da bi nadjačala tišinu, jer ju glasovi sa televizora u gornjem uglu do tada nisu narušavali, devojka je pojačala zvuk. Obe smo narednih nekoliko minuta gledale i slušale dvoje u odelima.

Napolju je kiša snažno udarala po haubama, olucima i starim kapijama. Već sam popila svoj drugi dupli ______. Devojka je počela da čisti.

Beograd.

Ali nije bilo hladno. Proleće se moglo namirisati i dva vampira u crnim odelima i belim košuljama, romantični junaci, Abelar i Eloiza iz zamka sa garganelima na fasadama su….

Da li mogu da dobijem još jedan _______?

Zatvaramo.

Ne mogu da dokučim kom tipu ljubavnika ovo dvoje pripadaju: Nik Kejv, teatralan u pozi ukletog heroja, Pi Džej Harvi previše emotivna. U pesmi koja je o ubistvu oni…

Mogu li da naplatim?

Grad se trese pod kišom.

Vraćala sam potpuno potopljenim ulicama. Prestala sam da se sklanjam.

Žute tmaste stare sijalice, fasade, drveće koje zaklanja pogled.

Svratila sam u još jedno mesto gde je radnica otupelih čula upitala: izvolite?

Gledala me je prodorno, sa makazama u ruci. Imala je duboku ogrebotinu posred unutrašnje strane dlana.

Ne zna…

Hoćete pitu sa sirom, upravo smo je izvadili?

Uvek sam volela zvuk ulaznih vrata zgrade koja se blago zatvaraju za mnom, posebno kada se njihov mali valjak uklopi u svoje sediše.

Topli dah zgrade sa crvenim gelenderima. Škripa ulaznih vrata mog stana.

Spustila sam torbu na sto u kuhinji i otišla da se izujem.

Sutradan, pre nego što ću krenuti na posao, probudio me je zvuk saobraćaja pod prozorom. Na stolici je bio Puškinov komplet koji sam nedavno kupila i crni sako položen preko njega.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.