U bašti poslastičarnice Bombaj ljudi jedu sladoled. Neki su sa porodicom, neki sa prijateljima. A, neki su sami. Gledaju u tramvaje koji prolaze.
Zvuci pesme Ain’t no sunshine when she’s gone mešaju se sa zvucima saobraćaja.
Subota veče.
Kroz platane se crvene semafori i farovi automobila koji koče.
Septembar.
Da imam pse, ženke bi se zvale Jesena i Zima, a mužjaci Miholj i Rujan.
Grad deluje harmonično dok gledam u jedan izlog prekoputa, i jedna stara ulazna vrata predratne zgrade.
Tu sam.
Više se od Beograda nije ni moglo očekivati.
A . A . A 