Colourful, controversial, cool
Citat je preuzet sa Instagram naloga danskog muzeja za modernu i savremenu umetnost Arken. Bio je deo opisa jednog rada izloženog u njihovoj kolekciji. Reči su mi se učinile kao da se mogu odnositi i na mnoga druga dela, ne samo na dato, deluju ispražnjenog i neutralnog značenja, poput reči ljubav ili istina. Ipak, svideo mi se izbor prideva pri opisu koje „zvanični“ jezik istorije umetnosti, često opterećen teorijskim i kritičkim aparatom koji je sam sebi svrha, koji je izveštačen i bespotrebno komplikovan, do skora uopšte nije poznavao. Tehnologija liberalizuje i demokratizuje, granice čini propustljivim, širim, menja poredak na različite načine. Neke od tih promena su u otkrivalačkom i izlagačkom segmentu kada je umetnost u pitanju ali, ne manje bitan, jeste i jezički aspekt.
Danska savremena umetnička scena ili kako Instagram utiče na otkrivanje nove vizuelne umetnosti polazište je za ovaj tekst koji je više predstavljački nego analitički. On je rezultat radoznalosti, vizuelnih fascinacija, istraživanja pre nego sistematičnog misaonog stava povodom viđenog. Nekada sam otkrivala savremenu umetnost zahvaljujući društvenoj mreži Tumbler a danas to činim zahvaljujući Instagramu. Prvo sam počela da pratim danske muzeje SMK i Louisiana. Posredstvom njih otkrila sam dansku art influenserku i fotografkinju čije je korisničko ime @rockthatmuseumgirl. Moć slike i moć društvenih mreža je izuzetna, i eto kako se svoja zemlja i kultura približavaju drugima, u ovom slučaju meni, koja se nisam nacionalno određivala prema pojmu „savremena umetnost“, i meni koja nisam puno znala o Danskoj i njenim umetnicima. Sada stvari stoje drugačije.
Malo pošto je počela pandemija virusa korona i pošto je uveden policijski čas otrkila sam YouTube kanal The Art Assignment. Druga osoba važna za moje otkrivanje savremene umetnosti jeste američka istoričarka umetnosti Sara Jurist Grin (Sarah Urist Green), autorka pomenutog kanala. Uz Deutsche Grammophon, koji je posvećen klasičnoj muzici, i koju savremenom slušaocu neverovatno dobro predstavlja, ove dve žene posvećene umetnosti i njenom približavanju drugima su me poslednje dve godine potpuno fascinirale. Ne možete razumeti vreme u kome živite bez uvida i razumevanja umetnosti koja je prirodni deo i prirodan proizvod sveta i vremena u kome smo. Najlakše je biti nihilista i pesimista. Očajavati nad problemima koji nas okružuju, konformistički najavljivati kraj sveta a ništa ne činiti da taj svet bude bolji ili da se otkriju tolike vrednosti i lepote koje on uprkos svemu sadrži. Pesimizam je pribežište privilegovanih.
UFFE ISOLOTTO: WE WALKED THE EARTH
Danski paviljon na Venecijanskom bijenalu 2022.
Ova instalacija zaslužuje posebnu objavu. Jedva čekam da u septembru odem na Venecijansko bijenale i uđem u štalu dva kentaura u postapokaliptičnom scenariju gde je sve nedorečena anticipacija o kraju sveta. Detalje i informacije o delu pogledajte ispod objava.
DITTE EJLERSKOV: THE CULT OF OXYTOCIN
Ovu umetnicu sam primetila jer mi je pažnju privukla glava devojke koja je, zapravo, na tepihu. Izložba se sastoji od slika, skulptura, čitav projekat je postavljen u katedrali. Dite Ejlerskov uz fotografije na svom nalogu detaljno objašnjava svoj kriptičan koncept, ciljeve, upotrebu NFT i digitalnih tehnologija. Detalje i informacije o delu pogledajte ispod objava.
LOUISE ALENIUS
Luisa Alenius je savremena danska kompozitorka. Pre nekoliko godina je u saradnji sa SMK muzejom izradila ovu gigantsku skulpturu, repliku njene glave koja je u drvetu u koju se može ući kao u sobu koja je minijaturni koncertni hol. Rad uključuje skulpturu, muziku i performans. Detalje i informacije o delu pogledajte ispod objava.
DI GARBI & POPPY KALAS & MYKA
Di Garbi je savremena danska kompozitorka, pijanistkinja i vokal. Ona sarađuje, prilikom svojih nastupa u danskoj Gliptoteci, sa Popi Kalas, umetnicom koja radi sa cvećem u različitim oblicima, od slika, skulptura do instalacija. Njihova saradnja je vrsta performansa čije koreografije, kretanja i koncept osmišljava treća umetnica koja se potpisuje sa Myka. Detalje i informacije pogledajte ispod objava.
THOMAS DAMBO
U Danskoj su deca i njihova izloženost umetnosti od vrlo velike važnosti za društvo. Tomas Dambo izrađuje gigantske skulpture od drveta koje predstavljaju nordijska mitološka bića, džinove i trolove. Sve skulpture su u divljini. Detalje i informacije o delima pogledajte ispod objava.
ASTRID MYNTEKÆR
Ova umetnica sarađuje sa Arken muzejom u čijoj su kolekciji njena dela. Ona ne zahtevaju previše objašnjenja. Tišina i san, pastelne boje, istovremeni kič i saspens, kao u filmu o Doroti u Ozu. Svima preporučujem da prate Arken muzej na Instagramu. Ta institucija je polazna tačka za pregled dešavanja u okvirima savremene umetnosti na Severu koji posebno voli edgy sadržaje, spektakl i, neko bi rekao, da „pomera granice“. Detalje i informacije o delu The Hermit pogledajte ispod objava.
JEPPE HEIN
Umetnik je zastupljen u stalnoj postavci Arken muzeja. U pitanju je gigantski kavez za ptice koji je otvoren i u čijem unutrašnjem središtu je ogledalo. Ova skulptura je pored vode i pravi dijalog sa prirodom oko sebe ali i pojedincem koji uđe u nju i pogleda svoj odraz u ogledalu.
NIKOLINE LIV ANDERSEN
Nikolin Liv Andersen koristi različite načine da pruži svoj komentar na određena društvena pitanja koja se tiču žena. Ona veze svoje slike, ili ih tka, koristi skulpture, instalacije, različite materijale za svoje izložbe koje izgledaju nalik paganskom hramu posvećenom Velikoj Majci.
RANDI & KATRINE
Pažnju na umetnički dvojac Randi & Katrine skrenula mi je predimenzionirana kućica za lutke koja je, u vidu instalacije, deo stalne postavke muzeja Ordrupgaard. Njome se kreću deca, ona je u potpunosti opremljena u tradicionalnom stilu. Slična dela, koja dele medij skulpture, arhitekture i instalacije, mogu se videtei i na javnim površinama svuda po Danskoj. Važno je napomenuti da ona ne završavaju u neobičnom izgledu koji često ima antropomorfne oblike već imaju i snažan narativni potencijal.
EVA HELENE PADE
Ova slikarka je rođena 1997. godine. Njen stil podseća na nemački ekspresionizam, slike Noldea, Kirhnera, Kokoške i Konrada Feliksmilera, posebno na njegovu sliku gde je prikazan pesnik koji pada kroz prozor. Ona koristi tradicionalni medij slike i pokazuje da uprkos stvaralaštvu koje ne sadrži ništa novo, ni u pogledu teme, ni u pogledu medija, pa ni u pogledu izvedbe, može se stvarati umetnost koja ima suštinu, lepotu izraza, metafizički sloj, neko obećanje ljudskosti koje je, za mene, uvek u prikazu slabosti, sumnje, nelagode egzistencije.
ANNA STAHN
Kod rada ove umetnice privukla mi je pažnju skulptura koja referiše na mnogobrojne provokativne skulpture-stolice pop art umetnika sa čestom provokacijom ili komentarom na mizoginiju i položaj žene u društvu.
NINA K. EKMAN
Umetnica koristi različite materijale i tehnike za svoje instalacije koje deluju nadrealistički, sa jedne strane, i u komunikaciji sa paganskim totemima, sa druge, koje se čine kao da ponavljaju prirodne forme i obrasce kreacije. Sve to je predočeno kroz suptilne pastelne boje.
SIF ITONA WESTERBERG
Ovo je jedno od mojih najvećih oduševljenja. Itona na nov način predstavlja staru tehniku izrade friza i skulptura, fragmentirajući celinu, birajući za temu određene mitološke ili religijske epizode. Naravno, prizorima koje vidimo doprinosi žuta pozadina. Osim lepe forme samog dela nama se, ovde, dopada i lepa fotografija, što je novina koju Instagram podrazumeva. Često nam se više sviđaju slike nego dela. To, naravno, ovde nije slučaj.
BIRGITTE STØVRING
Boje, životinje, geometrija. Ništa novo i ništa šokantno. Ipak, lepo i vredno pažnje. Prednost našeg vremena je u tome što dozvoljava mogućnost odabira i što ne postoji jedna referentna tačka koja je normativna. Savremena umetnost je, stoga, odavno prestala da bude termin koji jasno određuje neki stil i postala je isključivo hronološki okvir za umetnost koja nastaje sada. Na poslednjoj slici vidimo jednu sudnicu u Danskoj koju krase njena dela.
HELLE MARDAHL
Ova umetnica je na prelazu dva medija – skulpture i dekorativne primenjene umetnosti. Njene boje i rad sa staklom su delikatni, a dodatnu suptilnost oblika ona postiže pastelnim bojama koje koristi, kao i kružnim ili oblim formama bez oštrih završetaka. Ovo su umetnički predmeti koji naglašavaju važnost estetike svakodnevnog života i lepote predmeta koji mogu, ali i ne moraju imati nikakvu upotrebnu vrednosti, da bi ljudskoj duši bili od koristi.
CECILIA FIONA
Pastelne boje su popularne na danskoj sceni, posebno one koje vuku na žutu i roze boju. U taj koloristički spektar se uklopila ova umetnica. Njen prikaz je višestruko interesantan. On je, intencionalno ili ne, prožet narodnim stvaralaštvom. Paganske religije, verovanja i običaji su ovde prisutni kroz snažan odnos prema prirodi, suncu i klasju, vodi i vetru. Donja slika inspirisana je jednom Markesovom pričom.
STINE DEJA
Stine Deja pravi instalacije koje zahvaljujući tehnologiji podražavaju ljudske emocije, glasove i pokrete. Izuzetno zanimljivo, posebno zato što neki radovi tematizuju isto ono što i Konstrakta u svojim pesmama – opsesivnost lepotom, mladošću, pojavnošću i zdravljem.
MARIE MUNK
Mari Munk sarađuje sa prethodnom umetnicom i teme su im slične. Ova instalacija ostavlja bez teksta.
RUDOLPH TEGNER
Rudolf Tegner je jedini umetnik koji nije savremen, koji pripada prethodnom veku, a koga sam otkrila isključivo zahvaljujući Instagram objavama posetilaca njegovog muzeja. Ove skulpture grubih kontura oslanjaju se na nordijske i germanske mitove. Još jedan dokaz koliko su istorije umetnosti sa primerima „remek dela“ nepouzdane jeste Tegnerov opus. Uvek kada gledam takve knjige ne mislim toliko o nima koji su zastupljeni već više o onima koji nisu. Šta sve nije prikazano dok gledaš ono što jeste. Zato je važno putovati i tražiti alternativne načine učenja i otkrivanja. U našem vremenu granice za tako nešto ne postoje. Jedina granica je sam pojedinac i količina njegove radoznalosti.
A . A . A 