Colourful, controversial, cool.

Citat je preuzet sa Instagram naloga danskog muzeja za modernu i savremenu umetnost Arken. Bio je deo opisa jednog rada izloženog u njihovoj kolekciji. Reči su mi se učinile kao da se mogu odnositi i na mnoga druga dela, ne samo na dato, deluju ispražnjenog i neutralnog značenja, poput reči ljubav ili istina. Ipak, svideo mi se izbor prideva pri opisu koje „zvanični“ jezik istorije umetnosti, često opterećen teorijskim i kritičkim aparatom koji je sam sebi svrha, koji je izveštačen i bespotrebno komplikovan, do skora uopšte nije poznavao. Tehnologija liberalizuje i demokratizuje, granice čini propustljivim, širim, menja poredak na različite načine. Neke od tih promena su u otkrivalačkom i izlagačkom segmentu kada je umetnost u pitanju ali, ne manje bitan, jeste i jezički aspekt. Granice mog sveta su granice mog jezika. Granice mog jezika su granice mog iskustva.

Danska savremena umetnička scena ili kako Instagram utiče na otkrivanje nove vizuelne umetnosti polazište je za ovaj tekst koji je više predstavljački nego analitički. On je rezultat radoznalosti, vizuelnih fascinacija, istraživanja pre nego sistematičnog misaonog stava povodom viđenog. Nekada sam otkrivala savremenu umetnost zahvaljujući Tumbleru a danas to činim zahvaljujući Instagramu. Prvo sam počela da pratim danske muzeje SMK i Louisiana. Posredstvom njih otkrila sam dansku art influenserku i fotografkinju čije je korisničko ime @rockthatmuseumgirl. Moć slike i moć društvenih mreža je izuzetna, i eto kako se svoja zemlja i kultura približavaju drugima, u ovom slučaju meni, koja se nisam nacionalno određivala prema pojmu „savremena umetnost“, i meni koja nisam puno znala o Danskoj i njenim umetnicima. Sada stvari stoje drugačije.

Malo pošto je počela pandemija virusa korona i pošto je uveden policijski čas otrkila sam YouTube kanal The Art Assignment. Druga osoba važna za moje otkrivanje savremene umetnosti jeste američka istoričarka umetnosti Sara Jurist Grin (Sarah Urist Green), autorka pomenutog kanala. Uz Deutsche Grammophon, koji je posvećen klasičnoj muzici, i koju savremenom slušaocu neverovatno dobro predstavlja, ove dve žene posvećene umetnosti i njenom približavanju drugima su me poslednje dve godine potpuno fascinirale. Ne možete razumeti vreme u kome živite bez uvida i razumevanja umetnosti koja je prirodni deo i prirodan proizvod sveta i vremena u kome smo. Najlakše je biti nihilista, pesimista i hejter. Očajavati i proročanski likovati nad problemima i užasima koji nas okružuju, konformistički najavljivati kraj sveta a ništa ne činiti da taj svet bude bolji ili da se otkriju tolike vrednosti i lepote koje on sadrži. Stoga, htela bih da podelim sa vama neka otkrića iz domena savremene danske scene koja se odlično uklapaju u priloženi video u kome Sara Jurist Grin razlistava sloj po sloj fenomenologiju Instagrama i načina na koji on menja umetnost i utiče na njenu recepciju danas. Možda se nama, zapravo, samo sviđaju slike ali ne i sama dela? Sa tako estetizovano predstavljenim sadržajem nikada se ne zna.

UFFE ISOLOTTO: WE WALKED THE EARTH (DANSKI PAVILJON NA VENECIJANSKOM BIJENALU 2022.)

Ova instalacija zaslužuje posebnu objavu. Jedva čekam da u septembru odem na Venecijansko bijenale i uđem u štalu dva kentaura u postapokaliptičnom scenariju gde je sve samo jedna traumatična i nedorečena anticipacija o kraju sveta. Detalje i informacije o delu pogledajte ispod objava.

DITTE EJLERSKOV – THE CULT OF OXYTOCIN

Ovu umetnicu sam primetila jer mi je pažnju privukla glava devojke koja je, zapravo, na tepihu! Izložba se sastoji od slika, skulptura, čitav projekat je postavljen u katedrali. Dite Ejlerskov uz fotografije na svom nalogu detaljno objašnjava svoj kriptičan koncept, ciljeve, upotrebu NFT i digitalnih tehnologija.

LOUISE ALENIUS

Luisa Alenius je savremena danska kompozitorka. Pre nekoliko godina je u saradnji sa SMK muzejom izradila ovu gigantsku skulpturu, repliku njene glave koja je u drvetu u koju se može ući kao u sobu koja je minijaturni koncertni hol. Rad uključuje skulpturu, muziku i performans. Detaljnije o kompozitorki čitajte ovde.

DI GARBI & POPPY KALAS & MYKA

Di Garbi je savremena danska kompozitorka, pijanistkinja, vokal, koja sarađuje prilikom svojih nastupa u danskoj Gliptoteci, još jednom izvanrednom mestu za kulturu, sa Popi Kalas umetnicom koja radi sa cvećem u različitim oblicima, od slika, skulptura do instalacija. Njihova saradnja je vrsta performansa čije koreografije, kretanja i koncept osmišljava treća umetnica koja se potpisuje sa Myka.

THOMAS DAMBO

Tomas Dambo izrađuje gigantske skulpture od drveta koje predstavljaju nordijska mitološka bića, dobroćudne džinove i trolove. Ovo ne zahteva dodatna objašnjenja. Sve skulpture su u divljini. Izvanredno!

 

ASTRID MYNTEKÆR

Ova umetnica sarađuje sa Arken muzejom u čijoj su kolekciji njena dela. Ona ne zahtevaju previše objašnjenja. Tišina i san, pastelne boje, istovremeni kič i saspens, kao u filmu o Doroti u Ozu. Svima preporučujem da prate Arken muzej na Instagramu. Ta institucija je polazna tačka za pregled dešavanja u okvirima savremene umetnosti na Severu koji posebno voli edgy sadržaje, spektakl i, neko bi rekao, da „pomera granice“

JEPPE HEIN

Umetnik je zastupljen u stalnoj postavci Arken muzeja i tako sam došla do njega. Ova skulptura se ističe, posebno kada se uzme u obzir mesto na kome je (pored vode), i kakav dijalog pravi sa prirodom oko sebe i pojedincem koji uđe u nju i pogleda u svoj odraz u ogledalu. U pitanju je gigantski kavez za ptice koji je otvoren u čijem unutrašnjem središtu je ogledalo.

NIKOLINE LIV ANDERSEN

Nikolin Liv Andersen koristi različite način da pruži svoj komentar na određena društvena pitanja o ženama, njihovoj kulturološkoj simbolici uopšte. Ona veze svoje slike, ili ih tka, koristi skulpture, instalacije, različite materijale za svoje izložbe koje izgledaju nalik paganskom hramu posvećenom Velikoj Majci.

ANNA STAHN

Kod rada ove umetnice privukla mi je pažnju skulptura koja referiše na mnogobrojne provokativne skulpture-stolice pop art umetnika sa čestom provokacijom ili komentarom na mizoginiju i položaj žene u društvu.

NINA K. EKMAN

Umetnica koristi različite materijale i tehnike za svoje instalacije koje deluju nadrealistički, sa jedne strane, i u komunikaciji sa paganskim totemima, sa druge, koje se čine kao da ponavljaju prirodne forme i obrasce kreacije. Sve to je predočeno kroz suptilne pastelne boje.

SIF ITONA WESTERBERG

Ovo je jedno od mojih najvećih oduševljenja. Itona na nov način predstavlja staru tehniku izrade friza i skulptura, fragmentirajući celinu, birajući za temu određene mitološke ili religijske epizode. Naravno, prizorima koje vidimo doprinosi žuta pozadina. Osim lepe forme samog dela nama se, ovde, dopada i lepa fotografija, što je novina koju instagram donosi. Često nam se više sviđaju slike nego dela. To ovde nije slučaj.

BIRGITTE STØVRING

Boje, životinje, geometrija. Ništa novo i ništa šokantno. Ipak, lepo i vredno pažnje. Prednost našeg vremena je u tome što dozvoljava mogućnost odabira i što ne postoji jedna referentna tačka koja je normativna. Savremena umetnost je, stoga, odavno prestala da bude termin koji jasno određuje neki stil i postala je isključivo hronološki okvir za umetnost koja nastaje sada. Na poslednjoj slici vidimo jednu sudnicu u Danskoj koju krase njena dela.

STINE DEJA

Stine Deja pravi bizarne instalacije koje zahvaljujući tehnologiji podražavaju ljudske emocije, glasove i pokrete. Izuzetno zanimljivo, posebno zato što neki radovi tematizuju isto ono što i Konstrakta u svojim pesmama – opsesivnost lepotom, mladošću, pojavnošću, zdravljem.

MARIE MUNK

Mari Munk sarađuje sa prethodnom umetnicom i teme su im donekle slične. Ova instalacija ostavlja bez teksta.

RUDOLPH TEGNER

Rudolf Tegner je jedini umetnik koji nije savremen, koji pripada prethodnom veku, a koga sam otkrila isključivo zahvaljujući Instagram objavama posetilaca njegovog muzeja. Ove skulpture grubih kontura oslanjaju se na nordijske i germanske mitove. Još jedan dokaz koliko su istorije umetnosti sa primerima „remek dela“ nepouzdane jeste Tegnerov opus. Uvek kada gledam takve knjige ne mislim toliko o nima koji su zastupljeni već više o onima koji nisu. Šta sve nije prikazano dok gledaš ono što jeste. Zato je važno putovati i tražiti alternativne načine učenja i otkrivanja. U našem vremenu granice za tako nešto ne postoje. Jedina granica je sam pojedinac i količina njegove radoznalosti.