Zašto je Ikar romantičarski heroj?

U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje ne bi bili ništa; jer, posredstvom nje su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura

Zašto je Ikar heroj literature doba romantizma? Na ovo pitanje konkretan odgovor pokušao je da pruži Moris Šroder u svojoj knjizi iz 1961. godine, Ikar – Slika umetnika u francuskom romantizmu (Maurice Z. Shoder – The Image of the Artist in French Romanticism). U jednom od prikaza knjige napisano je sledeće:

A study of the image of the artist, central to the Romantic belief in art as the highest human activity, from the late eighteenth century to the nineteenth-century Decadence. The self-portraits of Hugo, Balzac, Vigny, Flaubert, and Baudelaire are examples of this Romantic concept. The myth of Icarus—suggesting the early flight and the later fall of the Parnassian retreat—represents the Romantic effort to impose the artist’s personality on die outer world. From Hugo to the Decadents, considered in the final chapter, there appears a continuous retreat from the world into the magical processes of language.

Mi ćemo se, za ovu priliku, zadržati na odlomuku iz dela Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana Borislava Pekića kako bismo dodatno doprineli temi.

Najzad, Ikarus je, doduše, izvojevao slobodu, ali je pritom umro, ipak ga je mutna voda odnela, ako je posle pada išta od njega ostalo. Priča bi, u stvari, trebalo da kaže: bunite se, iako to nema smisla, bunite se, iako to nema smisla, bunite se, iako će vas ta pobuna usmrtiti, istrebiti, uništiti, bunite se radi same pobune, radi očivanja prometejskog duha. Sub specie aeternitatis.

Anri Matis, Mark Šagal, Vlaho Bukovac, Kosara Bokšan, Dušan Otašević, Piter Brojgel, Herbert Drejper, Vilijam Karlos Vilijams, V. H Oden, Stiven Spender, En Sekston, Edvard Fild, Mjuriel Rukiser, Borislav Pekić i, najzad, Karl Gustav Jung pisali su o Ikaru odnosno o letenju i stvarali su dela inspirisana mitskim mladićem koji se oholo peo sve više i više, ka suncu, uprkos upozorenjima svoga oca. Pad je bio očekivan, bol neizbežna. Kretanje naviše, ka duhu, evocira planine nad kojima lete Helderlinovi orlovi ili Šelijeve ševe. Romantizam voli još i albatrose, gavaranove i slavuje.

Sa zemlje hitro se dižeš
k’o požar se razgaraš,
i uvis daleko stižeš,
plav bezdan krilom paraš,
pa pevajući kružiš, kružeći pesmu stvaraš.

Kad sunce, što oblak grli,
s bleskom na zapad mine,
čitavo biće ti hrli,
u grimiz koji sine,
k’o bestelesna radost kad prvi put se vine.

Šeli – Ševi (odlomak)

Karl Gustav Jung je u svojoj knjizi Psihologija i alhemija pisao o snu koji može evocirati mit o Ikaru. Snivatelj, lekar, pilot i nepoznata žena lete avionom. Odjednom, kugla za kroket razbija ogledalo koje je neophodno navigacijsko sredstvo i avion se ruši. San nam saopštava da se ne sme leteti iznad duge već se treba ići ispod nje. Onaj ko leti iznad nje, pada. Čovek se ne bi smeo uzdizati iznad zemlje odnosno iznat krute stvarnosti i izmicati joj blistavom fantazijom ili intuicijom. Čovek se nikad ne može vinuti na visinu svoje slutnje, te se stoga ne bi smeo poistovetiti sa njom. Samo bogovi mogu preko duginog mosta; smrtnici hodaju po zemlji i podložni su njenim zakonima. Čovekova nesavršenost je urođena i pripada njegovoj zbilji jer on se ne sastoji samo od svojih najboljih slutnji, najviših težnji i zamisli, već i iz neželjenih datosti, kao što su baštinjene osobine. Povezanost sa zemljom ne znači da se ne može rasti; naprotiv: ona je conditio sine qua non toga rasta. Ali nijedno se visoko stablo nije odreklo svoga korena. Jer ono ne raste samo prema gore već i prema dole. Pitanje kuda idemo je važno ali čje i važno ko ide i gde? Međutim, taj „ko“ uvek vodi prema „odakle“. Za trajno posedovanje visine potrebna je veličina. Ali svako se može uzoholiti. Teško je pogoditi sredinu. Za to je potrebno biti svestan obe strane ljudske posebnosti.

Citati: Moris Baura, Romantičarska imaginacija (link), Borislav Pekić, Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana, Persi Biš Šeli, Ševi, prevela Ranka Kuić, Karl Gustav Jung, Psihologija i alhemija, prevela Štefanija Halambek

Slike: Herbert Drejper, Ikarov pad, 1898; Dušan Otašević, Ilija Dimić – izložba slika i konstrukcija, 1990; Kosara Bokšan, Ikarov pad, 1970; Vlaho Bukovac, Ikar i Dedal (I krilo diptiha), Ikarov pad (II krilo diptiha), 1898; Vlaho Bukovac, Ikar na hridi, 1897.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.