Kritika i teorija književnosti

BBC radio emisije o romantizmu

Epizode koje slede bile su deo dve emisije radija BBC – In Our Time i The Forum. Sve podatke o autorima, sagovornicima, preporučenoj literaturi i kratkom opisu razgovora možete pronaći na linkovima. Svi priloženi razgovori odlikuju se izuzetnim sagovornicima, vrhunski profesori sa britanskih univerziteta govore o naznačenoj temi na razumljiv način, ističući značaj dijaloga i […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Jan Kot – Da li je Šekspirov Prospero stvaran po liku Leonarda da Vinčija? (odlomak iz eseja „Prosperova palica“)

Kad god mislim o Prosperu, uvek vidim Leonardovu glavu s njegovog poslednjeg autoportreta. Ima visoko, ogromno čelo. Bela proređena kosa, pada kao ostatak lavlje grive i spaja se sa velikom bradom Boga oca. Brada ide do usta, usne su stisnute, iskrivljene, sa uglovima opuštenim naniže. U tom licu ima mudrosti i gorčine. Nema u njemu […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Šta je Toni Morison podrazumevala pod pojmom „White Gaze“?

Američka književnica Toni Morison pisala je izuzetne romane sa snažnom političkom konotacijom. Unutar američkog kulturnog i političkog spektra tokom 19. i 20. veka formirao se fenomen koji je ona imenovala i teorijski uobličila. Taj fenomen je prerastao i u književni termin koji po svojim značenjskim implikacijama prevazilazi polje književnosti ali se u njoj odlično reflektuje. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Ernest Bauer o Helderlinu

Pesništvo – tako je na granici ludila objavio pesnik jedinstvenih sposobnosti – to je u pravom smislu reči proročanstvo. Od svetosti ritma podignut sa zemlje diže se stih kao orao prema svetlu i suncu, „tako kao što se duh uzdiže iz očaja u zanos, gde duša nadkriljuje sve mogućnosti jezika i govora.“ Ovaj Helderlinov pokušaj […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Jirgen Jakobs & Markus Krauze: „Nemački obrazovni roman. Istorija žanra od 18. do 20. veka“

O PROBLEMATICI ŽANROVSKIH POJMOVA Pojmovi žanra i epohe neophodni su nauci o književnosti: samo tim instrumentima ona može raščlaniti i srediti svoj ogromni istorijski materijal. Precizna i jedinstvena upotreba pojmova zakon je naučnosti i preduslov za sporazumevanje bez dvosmisica i jalovih rasprava oko reči. Pokazalo se, međutim, da je ispunjenje ovog zahteva za nedvosmislenošću pojmova, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“ Mihaila Jurjeviča Ljermontova

Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Moris Baura: „Romantičarska imaginacija“

Ako bismo hteli da izdvojimo jednu osobenost engleskih romantičara, po kojoj se razlikuju od pesnika 18. veka, našli bismo je u njihovom viđenju imaginacije i važnosti koju su joj pridavali. Ovo shvatanje je, iako se bitno razlikuje u detaljima, kod Blejka, Kolridža, Vordsvorta i Kitsa jedinstveno, i kod svakog od njih čini osnovu duboko osmišljene […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Portret infantkinje: velaskezovska retorika u „Portretu jedne dame“

Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“[1], da je „nemoguće zamisliti veće majstorstvo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Holbajnovski portreti madam de Vijone: vizuelna retorika u „Ambasadorima“

„Vrhunski genije“ kao što je Hans Holbajn mlađi, pisaće Henri Džejms 1875. godine u eseju „Špligen“ [1], „nikada nije direktno i suštinski lep. U njegovom smislu, lepota je verodostojnost, dostojanstvo, bogatstvo, izobilje kostima i dekora; prijatan izgled mnogih njegovih ličnosti jednostavno počiva u živopisnom sklopu tih odlika.“ [2] Osvrćući se na Holbajnova platna izložena u […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Hans-Georg Gadamer: „Helderlin i George“

Tema „Helderlin i George“ nije proizvoljno poređenje kojim treba da se međusobno istaknu osobine jednog i drugog pesnika, nego prava istorijska tema. Na iznenađujući način su Helderlin i George u našem stoleću stekli pravu istovremenost. Svakako, Helderlinovo pesničko delo je već ceo vek ranije bilo poznato i cenjeno u generaciji romantičarskih pesnika. Ali upravo romantičarska […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“

O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Žorž Pule: „Barokno doba“

Ekspanzivno kretanje koje, od Renesanse, izaziva bujanje svih misli, ne ispoljava se samo u obliku širenja duhovnog prostranstva. Taj novi prostor valja ispuniti i urediti. Među različitim kategorijama barokne umetnosti možda je najvažnija mnogostrukost oblika kojima arhitekta, slikar, vajar, pesnik sebe primorava da ispuni prostor koji se otvara pred njim, oko njega i u njemu. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Kamil Palja o poeziji Emili Dikinson

Mračne, seksualne pesme iskustva su autentični glas romantizma. A on nas vodi do Emili Dikinson, najvećeg ženskog pesnika. Premda manje melodična od Sapfo, Dikinsonova u konceptualnom smislu poseduje veću širinu, jer je ona asimilirala dva milenijuma zapadnjačkog iskustva više. Nijedan značajan pisac u istoriji književnosti nije bio tako pogrešno shvatan. Ignorisana u svome vremenu, u […]

Pročitaj više
Književnost, Kritika i teorija književnosti

Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“

BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona: […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Slikarstvo

Rolan Bart o Arčimboldovom slikarstvu

Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš: […]

Pročitaj više