Autorski tekstovi, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

Културни и књижевни значај великог образовног путовања („Grand Tour“)

Питање почетка. Увек подстицајно. Од Талеса и Хераклита па до научника и мислилаца нашег доба, питање почетка заокупља машту физичара, филозофа и песника. Реч машта, уместо речи разум, чини нам се адекватнијом, примеренијом, јер како почетак другачије замислити него посредством снага маште? Одакле све долази, како је нешто настало? Како је хаос постао космос? Пред […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

Гете у Риму. Образовни значај Гетеовог италијанског путовања

Познате су две Тишбајнове слике на којима је приказан Гете. На једној, познатијој, песник седи поред античког рељефа на коме је приказан сусрет Ореста и Ифигеније (сликарева алузија на драму Ифигенија на Тавриди коју је Гете у том тренутку писао), међу римским рушевинама, са црним шеширом широког обода и белим плаштом преко своје одеће. У питању је уље на платну из 1787. године које носи назив Гете у римском пољу. Други приказ песника, мање познат, али за нашу тему значајан и илустративан је Тишбајнов цртеж на […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika

Два путника Италијом: Љубомир Ненадовић и Петар II Петровић Његош

Отворио сам прозор да се нагледам лепе напуљске зоре, која са својим лаким ружичастим крилима трепти већ по врховима свих зелених брешчића на којима цветају лимунови и поморанџе. Поранио сам да ти у овој тишини пишем, поранио сам да ти се јавим са дна Италије. Љубомир Ненадовић, син устаничког дипломате Проте Матеје Ненадовића, рођен је […]

Pročitaj više
Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

„Noa Noa“: Dnevnik sa Tahitija Pola Gogena

Između vaše civilizacije i mog varvarstva je raskorak. Civilizacije u kojoj vi patite. Varvarstva koje je, za mene, podmlađivanje. – Pol Gogen, 1895. Pol Gogen (1848-1903), francuski slikar, koga, ukoliko podlegnemo nepouzdanim klasifikacijama zapadne umetnosti, možemo odrediti kao postimpresionistu, ili kao preteču ekspresionista (jak koloritet, interesovanja za umetnost Okeanije, napuštanje dotadašnjih normi površinskog prikaza, grube […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Pisma, dnevnici i skice umetnika

Pismo Agati Kristi

Pismo Agati Kristi (rođenoj Miler, udatoj Kristi pa Malovan), pet dana pre njenog 127. rođendana Draga Agata, Znam da me možete čuti. Znam da ćete ovo pročitati i da ćete se, poput mnogih starica, detektiva-amatera iz vaših romana, ironično osmehnuti. Samo Džejn Ostin i vi ste tako ljupko umele da budete ironične i da vam […]

Pročitaj više
Film, Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

Dokumentarni film o Paulu Kleu

Gde je duh najčistiji? U početku. Dokumentarni film Paul Klee: The Silence of the Angel jeste vizuelno putovanje kroz stvaralaštvo jednog od najinventivnijih i najpoznatijih slikara 20. veka. Film je snimljen 2005. godine, režiser je Majkl Gaumnic. Više o ovom umetniku možete pronaći na sajtu koji preporučujem: Design is Fine. Napuštamo ovostrano, da bismo gradili […]

Pročitaj više
Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika

Bodlerov bestijarij: Labud

Tvoj lik, Andromaho, u duh mi se vraća! Rečica, zrcalo gde ne sjaše ništa Sem ogromne boli, boli tvoga udovišta, Varljivi Simois, bujan od tvog plača. Dok sam karuselom išao, probudi Bogata sećanja moja iznenada, Staroga Pariza nema (oblik grada Menja se, vaj! brže nego srce ljudi); Samo duhom vidim taj logor baraka, Gomile stubova, […]

Pročitaj više
Igra, Klasična muzika, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika

„Faunovo popodne“: Malarme, Debisi, Nižinski

STEFAN MALARME: PISMO I KATREN ZA KLODA DEBISIJA Pariz, nedelja 24. decembra 1884. Moj dragi prijatelju, Vraćam se s koncerta, vrlo uzbuđen; predivno! Vaša ilustracija „Poslepodne jednog Fauna“, koja je disonantna s mojim tekstom tek toliko što ide još dalje, zaista, u nostalgiju i svetlost, s puno odmerenosti, nespokoja, bogastva. Stežem Vam ruku zadivljeno, Vaš […]

Pročitaj više
Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

Сан Албрехта Дирера

7-8. јун 1525. Године 1525, после Духова, у ноћи између Духова и среде, причинило ми се у сну како с неба падају огромне, моћне воде. И прва од њих је пала на земљу негде око четири километра далеко од мене, и то с таквом силином, с ужасном ломљавом и буком, и поплавила је целу земљу. […]

Pročitaj više
Film, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika

Анимирани филм Пјотра Думале рађен према дневницима Франца Кафке

20. јул 1915. Смилуј се на мене, грешан сам до у најскривенији кутак свога бића. А имао сам дара, склоности које нису биле сасвим за презирање, мале добре способности, расипао сам их неразборито, сад се ближим крају, управо у време када би се споља све могло окренути на добро по мене. Не гурај ме међу […]

Pročitaj više
Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

Бележнице Едварда Хопера

Одувек сам била привучена формом књиге. Садржај је једно, али сама форма предмета, независно од садржаја, бивала ми је подједнако интересантна. У форми књиге, наравно, није само оно што је књижевност, али јесте нека врста имагинативног садржаја или бар нечег што имагинацију афирмише. Књиге/свеске у служби хербаријума, личних адресара, бележница свакодневних тричарија, блока за скице […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Fotografija, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika

Апсурд и деца: Луис Керол, Данил Хармс и Јан Шванкмајер

Тровати децу је сурово. Али нешто се с њима мора радити! – Данил Хармс Двадесет седмог јануара 1832. године рођен је енглески писац Луис Керол. У част истовременог континуитета логике и апсурда, једноставности и субверзивне двосмислености, приступимо прослави као да смо на Шеширџијиној гозби: са осмехом, какав може бити само оној када се радујемо друштвеном […]

Pročitaj više
Autorski tekstovi, Književnost, Pisma, dnevnici i skice umetnika, Slikarstvo

Kармен Силва и Винсент ван Гог

Кармен Силва је био књижевни псеудоним румунске краљице Елизабете, рођене 29. децембра 1843. године у Немачкој. Као миљеница британске краљице Викторије, Елизабета је требало да се уда за принца Едварда VII. Ипак, титулу будуће краљице Енглеске понела је данска принцеза Александра. Елизабета је касније, у Берлину, упознала будућег краља Румуније, Карола I, и удала се […]

Pročitaj više