А . А . А на отварању изложбе „Секвенце уметности“

У петак, 16. августа 2019. отворена је изложба „Секвенце уметности“ у Кући легата у Београду. Имала сам прилику да напишем текст за каталог и говорим на отварању.

Изложба ће бити отворена до краја августа и продајног је карактера. Детаљније о изложби можете погледати на сајту, инстаграм и фејсбук страници пројекта.

Следи мој текст из каталога, а затим и текст ауторки изложбе, Сузане Вуловић, Милене Апостоловић и Милице Лојовић.

*

На изложби која је пред вама бићете у прилици да видите радове двадесет четири уметника, рођена у распону од 1985. до 1995. године у Македонији, Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Србији и Словенији.

Уметници, просторно и временски блиски, својим радовима сведоче о праксама које су могли развити на матичним академијама, али и о одређеним културним, социјалним и историјским датостима и проблемима.

Осим набројаних „спољашњих чинилаца“ које можемо сматрати за утицај и заједнички именитељ ових међусобно веома различитих дела, како формално, тако и садржински, ту су, не смемо их занемарити, и они „унутрашњи чиниоци“: лично искуство и појединачни сензибилитети уткани у стваралачки поступак и у дело као његов крајњи резултат. Ту уочавамо различите егзистенције и догађања која су обликовала уметнике и њихову потребу за симболичким посредовањем стварности. Оно је на овом месту изражено кроз многе форме: уља на платну, инсталације, скулптуре, цртеже, видео радове, фотографију и перформанс.

Садржај ових форми је различит, у неким случајевима је апстрактан, у другим фигуративан. У неким случајевима веза назива дела и приказаног неодвојива је и само заједно посматрана творе могућа значења. Нека дела су концептуална у мери да идеја превазилази материју и допуштају посматрачу асоцијативно одношење према виђеном. Многа од дела фокусирају се, кроз афирмацију симбола, на поруку, ангажовано коментаришући ишчашења и неправилности друштвене стварности. Нека од дела баве се оним што је сликарству одувек инхерентно: бојом, њеним деловањем на посматрача или њеном употребом односно могућношћу изналажења нових слојева и тонова.

Ова изложба јесте и врста непретенциозног генерацијског пресека, без амбиција уметника и кустоса на исцрпност и коначно дефинисање. Лепота овог стваралаштва је у несводивости и различитости. Изложба је и сведочанство о регионалном стваралаштву, темама, формама, идејама и сензибилитетима младих уметника са ових простора. Занимљиво ће бити пратити њихов развој и у годинама које ће уследити.

„Секвенце уметности“ је ауторски пројекат којим се предствљају двадесет четири млада уметника са територије Балкана.

Циљ пројекта је транснационална мобилност културних и креативних актера који имају потенцијал да изврше утицај на културу.

Изложба има за циљ умрежавање младих уметника и настоји да покаже разноликост и сличност стваралаштва уметника из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске, Црне Горе, Словеније и Македоније.

Изложбу одликује мултимедијална разноврсност, поштовање индивидуалних уметничких пракси и поетика. Изложба се ослобађа тематских оквира који су постали стереотип за излагање на групним изложбама.

Пројекат „Секвенце уметности“ жели да публици представи ехо једног времена који је остао записан у делима уметника. Дела ових уметника представљају својеврстан рез у времену.

Уметници који учествују на изложби су: Александра Ацеска (Македонија), Милена Апостоловић (Србија), Невена Косовић (Босна и Херцеговина), Романа Пехар (Словенија), Данка Терзић (Босна и Херцеговина), Доротеја Ерхатић (Словенија), Луција Жути (Хрватска), Ивана Бајцер (Хрватска), Сузана Вуловић (Србија), Смиљана Чурић (Србија), Зорана Милићевић (Србија), Милица Лојовић (Босна и Херцеговина), Аља Кошар (Словенија), Милош Вучићевић (Србија), Марко Јањушевић (Црна Гора) Радивој Милић (Босна и Херцеговина), Марио Ромода (Хрватска), Маја Гајић (Србија), Марија Нешковић (Србија), Владимир Томић (Босна и Херцеговина), Кристијан Јованоски (Македонија), Златан Грачанац (Србија), Марија Конеска (Македонија), Лука Јоксимовић (Црна Гора).

Марија Јефтимијевић Михајловић о књизи „Три мита о путовању иза Сунца“

Књигу Три мита о путовању иза Сунца тешко да могу да подведем под било какав поетски „образац“ какве налазим, како у прошлости, тако и данас. Сама концепција је потпуно оригинална; тај мит о путовању у свој унутрашњи свет узраста до Nastavite sa čitanjem

Велимир Кнежевић о књизи „Три мита о путовању иза Сунца“

Три мита о путовању иза Сунца Ане Арп или фатум књиге

На први поглед чини се да су намеру Ане Арп да своју прву књигу (трокњижје) објави управо као трилогију обликовале некњижевне околности, тачније, околности око књижевности. Међутим, када се Nastavite sa čitanjem

А . А . А на отварању изложбе „Структура сећања“ Сузане Вуловић

50007528_2014975365466897_5740192210209472512_n

Седамнаестог јануара ове године одржала сам кратак говор на отварању изложбе „Структура сећања“ академске сликарке Сузане Вуловић.

Сузана Вуловић рођена је у Ивањици 1991. године. Школовала се на Академији ликовних уметности у Требињу. Живи и ради у Београду. Посетила сам њену Nastavite sa čitanjem