San Albrehta Direra

7-8 jun 1525.

Godine 1525, posle Duhova, u noći između Duhova i srede, pričinilo mi se u snu kako s neba padaju ogromne, moćne vode. I prva od njih je pala na zemlju negde oko četiri kilometra daleko od mene, i to s takvom silinom, s užasnom lomljavom i bukom, i poplavila je celu zemlju. Pri tom sam osetio takav strah da sam se probudio pre nego što su pale i ostale vode. A te vode koje su padale bile su ogromne. Neke su bile dalje a neke bliže, a padale su s takve visine da je izgledalo kao da sve polako padaju istom brzinom. Ali prva voda koja je stigla do zemlje udarila je tako strašno i takvom brzinom, uz neki užasan vetar i urlanje, da sam bio sav smlaćen od straha i probudio sam se, a celo telo mi je drhtalo, i dugo nisam mogao da se povratim. Kad sam ujutru ustao, naslikao sam sve to onako kako sam u snu video. Neka nam Bog da sve najbolje.

San Albrehta Direra, nemačkog renesansnog slikara, pronašla sam u knjizi Istorija umetnosti kroz pisma velikih stvaralaca, iako ovaj upravo predočeni zapis sna nije deo nekog pisma već, verovatno, dnevnička zabeleška. Pronašla sam i jedno tumačenje, ili ako ne tumačenje, onda zanimljiv komentar ovog sna. U pitanju je stanoviše Margerit Jursenar koje sam pročitala u knjizi intervjua Širom otvorenih očiju. Ona je više puta isticala značaj snova za njenu umetnost, a 1938. godine je objavila knjigu Snovi i sudbine u kojoj čitaocima predočava nekoliko svojih snova, jarkih boja i veoma ekspresivnih opisa, uglavnom košmara. Evo odlomka o Direrovom snu, preuzetog iz razgovora sa Matjeom Galejem:

U snovima magičnog tipa ne čujemo sebe kako govorimo, već nešto vidimo. Na primer, Direrov san, san o kome nam je Direr ostavio zapis, skicu načinjenu odmah pošto se probudio u noći između 7. i 8. juna 1525. To je bio san slikara, naravno. Ali, to je i san u pokretu. Video je, neću reći kraj sveta, jer već preterujem, ali video je kraj mesta na kojem se nalazio prouzrokovan jakim kišama. Video je pijavice kako se sručuju i uništavaju kraj; potrudio se da naslika taj kraj. To dosta liči na lombardijsku ravnicu koju je morao poznavati, pošto je često dolazio u Italiju. Pojedinosti koje prikazuje su izvanredne; nastoji da izmeri koliko se daleko nalazio od nesreće. Veoma je uzbudljivo gledati kako deluje u snu duh čoveka koji je veliki posmatrač. U snu koji ga je prilično pogodio, jer ga je odmah zapisao i nacrtao.

Izvor 1: Ričard Fridental, Istorija umetnosti kroz pisma velikih stvaralaca (od Gibertija do Gejnzboroa), prevela Desa Milekić, Izdavački zavod „Jugoslavija“, Beograd, 1967.

Izvor 2: Margaret Jursenar, Širom otvorenih očiju (razgovori sa Matjeom Galejem), preveo Stanko Džeferdanović, Politika, Beograd, 2004.

Албрехт Дирер: „Писмо младом сликару“

Albrecht Durer - Self-portrait with Pillow and Hand

Албрехт Дирер, „Аутопортрет“, 1492.

Нека нико не мисли о себи сувише високо, јер многи више виде него један. И мада може да се деси да један разуме више од стотине других, ипак се то ретко дешава. Корисност је велики део лепоте. Стога оно што човеку није за употребу, није ни лепо. Чак се и у несличним стварима велика сличност може наћи. Ви ћете још много писати о темама и о уметности сликања, јер предвиђам да ће убудуће бити много одличних људи који ће сви добро писати о овој уметности и предавати је, и то боље од мене. Јер ја знам који су моји недостаци.

Зато нека свако скупи храброст и нека се учи на мојим недостацима колико год може. Кад би Бог дао па да сад видим дела и уметност будућих великих мајстора, оних још нерођених. Верујем да би ми то користило.

Исто тако, колико пута сам видео вредне ствари и велику уметност у сну, што ми се на јави није догодило. Али, кад бих се будио, све сам заборављао.

Нека се нико не стиди да учи, јер добар савет користи добром раду. Али онај који тражи савет о уметности нека га тражи од оног који одлично познаје те ствари и може да својеручно покаже оно што мисли.

Ако запалим један пламен и ако се томе дода сав развој и напредак уметности, временом може да се разгори ватра која ће обасјати цео свет. И пошто је пријатно гледати лепог човека, почећу да радим на људским пропорцијам, а после ћу, ако ми Бог да времена, да напишем и друге ствари, да радим на њима. Али добро знам да завидљивци неће свој отров задржати за себе. Па ипак ме ништа неће спречити, јер је великим људима суђено да то трпе. Наставите са читањем