Pogledavši ih, čovek bi se zapitao zašto su tako ružni; pogledavši izbliza, ne bi uspeo da pronađe razlog. Potom bi shvatio da je to stvar ubeđenja, njihovog sopstvenog. Delovalo je kao da je neki tajnovit, sveznajući gospodar svakome od njih naložio da nosi ogrtač ružnoće, a oni su ga prihvatili bez pitanja. Gospodar je rekao: […]
Pročitaj više
Pretpostavljam da znaš da belci povremeno ubijaju crnce, i da većina tad vrti glavom i kaže: „Eh, eh, sramota i grehota..“ Ja ne mogu da cokćem i da govorim: „Eh, eh, eh.“ Ja moram nešto da preduzmem. A jedino preostaje da se uspostavi ravnoteža; da se sve održi na ravnoj nozi. Svaki muškarac, svaka žena, […]
Pročitaj više
Svaki belac može da ti uzme celo biće i radi sa njim šta hoće. Ne samo da te tlači, ubije ili osakati već da te uprlja. Da te isprlja toliko da sam sebe zamrziš. Da te isprlja toliko da zaboraviš ko si bio i ne možeš nikad više da se setiš. I mada su ona […]
Pročitaj više
Roman Plavi cvet zasnovan je na životu Fridriha fon Harednberga (1772-1801) pre nego što se proslavio pod imenom Novalis. U nastsvku sledi nekoliko odlomaka iz romana objavljenog 1995. godine koji svoje ime duguje centralnom motivu Novalisovog stvaralaštva, kao i nemačkog romantizma, a to je plavi cvet, simbol čežnje i potrage za neodređenim i beskonačnim. Autorka […]
Pročitaj više
jednog dana brigita je odlučila da hoće još samo da bude žena, samo žena, i to tipa po imenu hajnc. veruje da će od sada njene slabosti biti vredne ljubavi, dok će njene snage ostati skrivene. hajnc na brigiti ne vidi, međutim, ničeg vrednog ljubavi, a i njene slabosti smatra samo odvratnim. brigita se sad […]
Pročitaj više
Fridrih Šlegel, nemački pisac i kritičar (u kontekstu romantičarske teorije stvaralaštva ovo je pleonazam jer kritika i jeste posmatrana kao oblik umetničkog stvaralaštva), u jednom svom fragmentu napisao je da u dobroj prozi sve mora biti podvučeno. Upravo je to slučaj sa romanom Portret jedne dame američkog pisca (sa višedecenijskim prebivalištem u Evropi) Henrija Džejmsa. […]
Pročitaj više
Nina Berberova spada u red najznačajnijih ruskih književnica 20. veka. Autorka je brojnih priča, romana i biografija. Njena najpoznatija knjiga je njena autobiografija Kurziv je moj. No, ta knjiga je mnogo više od autobiografije. Svaki dinamičan i zanimljiv život morao je biti u korelaciji sa vremenom u kome je pisac živeo, u kome se ostvarivao […]
Pročitaj više
Među svim umetnicima postojao je jedan čiji ga je dar bacao u dugotrajne zanose, Gistav Moro. Bio je nabavio dva njegova remek-dela, i noćima i noćima sanjario pred jednim od njih, pred slikom Salome, koja je bila ovako zamišljena: Jedan presto, nalik na oltar katedrale, uzdiže se pod bezbrojnim svodovima koji šikljaju iz stubova zdepastih […]
Pročitaj više
Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna […]
Pročitaj više
Pred jesen reče Tonio Kreger Lizaveti Ivanovnoj: „Zbilja, ja putujem, Lizaveta; moram se provetriti, odlazim, izmičem i bežim.“ Kako to, baćuška, blagoizvolevate li opet krenuti za Italiju? Bože, prođite se već Italije, Lizaveta! Ravnodušna mi je Italija do preziranja! Davno je to bilo kad sam mislio da mi je tamo mesto. Umetnost, je li? Nebo […]
Pročitaj više
Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]
Pročitaj više
Jesam li vas zaboravio? – pitao se on. – Ne, nikada! Ni tebe Hanse, ni tebe, plava Inga! Ta za vas sam ja radio, i kada sam čuo odobravanje, obazirao sam se potajno da vidim da li vi imate u njemu udela. Jesi li sada pročitao Don Karlosa, Hanse Hanzenu, kao što si mi obećao […]
Pročitaj više
Trudim se da ponovo uhvatim kolutove dima i sedefaste mehure sapunice, kao u dečijoj igri. Ali lako je zaboraviti… Toliko je stvari prošlo od tih laganih ljubavi da im bez sumnje potcenjujem slast; a naročito rado poričem da sam ikad zbog njih patio. Međutim, od svih tih ljubavnica bila je bar jedna koju sam slatko […]
Pročitaj više
I tada mi se javi najmudriji od svih mojih dobrih duhova: Plotina. Više od dvadeset godina poznavao sam caricu. Bili smo iz iste sredine, bili smo približno istih godina. Gledao sam je kako mirno podnosi život skoro isto skučen kao što je i moj, ali sa manje nade na budućnost. Podržavala me je, kao da […]
Pročitaj više
I Večeri su pripadale samo meni. Tada sam se prepuštao muzici koja je samo meni bila upućena. Sigurno je da je to bilo usamljeničko zadovoljstvo jalovo, ali nijedno zadovoljstvo nije jalovo ako nas izmiruje sa životom. Muzika me je odnosila u svet u kome je bol večit ali u kome on postaje lakši, gde se […]
Pročitaj više
Pripovetka „Ana, soror“ napisana je za nekoliko sedmica s proleća 1925, tokom jednog boravka u Napulju i neposredno po povratku iz njega; možda to objašnjava zašto se avantura brata i sestre i završava za vreme Svete nedelje. Još više nego antičkim skulpturama ili freskama iz Vile misterija u Pompeji, koje ću voleti tokom čitavog života, […]
Pročitaj više
Valentina, prožeta misticizmom, možda više platonskim no hrišćanskim, vrši i ne znajući snažan uticaj na svoju decu punu osećanja; kroz njihovu buru ona protniva nešto od svoje mirnoće. Ta spokojna Valentina čini mi se prototipom savršene žene o kakvoj sam često sanjarila: istovremeno nežna i odsutna, pasivna zbog mudrosti, a ne zbog slabosti… Margerit Jursenar, […]
Pročitaj više
U nastavku sledi odlomak iz pripovetke „Neznani čovek“ Margerit Jursenar koja je, zapravo, drugi deo knjige Kao voda koja teče. Pisana u 20. veku, pripovetka govori o Natanaelu, mladom muškarcu iz 17. veka koji u jednom periodu svoga života boravi u Amsterdamu, u kući bogatog građanina gde prisustvuje koncertu kamerne muzike koji će ga neprimetno […]
Pročitaj više
Sastanke sa Odetom, bar najčešće, imao je samo uveče; ali, pošto se bojao da joj ne dosadi ako bi joj i preko dana dolazio, želeo je da bar ne prestane biti u njenim mislima, pa je svaki čas tražio neku priliku da to postigne onako kako bi njoj bilo prijatno. Ako bi ga, u izlogu […]
Pročitaj više
Na današnji dan, 11. novembra 1821. godine, rođen je ruski romanopisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Citirajući odlomke pojedinih dela, smatram, najbolji je način obeležiti dan pisca. Fjodor Mihajlovič Dostojevski napisao je petnaest romana, sedamnaest pripovedaka, mnoštvo eseja, pisama, stranica dnevnika, prevoda sa francuskog jezika. U pet velikih romana Dostojevskog spadaju: Zapisi iz podzemlja, Zločin i kazna, Idiot, Zli dusi, Braća […]
Pročitaj više
A . A . A 