Diter Knop o modernoj umetnosti i tradiciji

Moderna umetnost učila nas je da napuštamo tradiciju. Ovo bi trebalo da nas nauči da prekinemo sa tradicijom moderne umetnosti. – Dieter Knopp

Citirano prema: Paolo Portoghesi, „Evropski horizont“, u: Jedinstvena vizija arhitekture. Kritička antologija, priredio Slobodan Selinkić, prevod Srđan Vejvoda, Radionica SIC, Beograd, 1989.

Dokumentarni film o Džeksonu Poloku

Hans Namuth - Jackson Pollock Painting, 1950.

Zahvaljujući, sada već ikoničkim fotografijama Hansa Namuta, Džekson Polok prikazan je široj javnosti i umetničkim krugovima kao drugačija persona od one na koju je isprva asocirao. Apstraktni ekspresionizam, čiji je Polok jedan od predstavnika, nije tek ekspresivno, „akciono“ i iracionalno nanošenje boja na platno gde je primat dat izrazu u odnosu na promišljanje kompozicije, ilustrovanje stvarnosti i „racionalnije“ odnošenje prema stvaralačkom činu.

Baš kao i drugi umetnici s početka ili sredine 20. veka, i Džekson Polok se može činiti kao anarhista koji anihilira sve dotadašnje postojeće vrednosti umetnosti. Naime, njegovo platno – u očima onih koji imaju unapred utvrđena očekivanja, a koja svaki veliki slikar neminovno izneveri – izgubilo je dostojanstvo. Ono nije položeno uspravno već je oboreno na zemlju. Slikar više ne stoji pred njim, već je nad njim. On kruži oko njega, direktno inkorporirajući u njegov sadržaj energiju svog tela podstaknutu dinamičnom energijom uma. Sve se čini decentrirano i bez plana.

Umetnik u oblaku zanosa koji je primat dao iracionalnim elementima svog uma, ruku koristeći kao oruđe koje bi se kretalo i zaustavljalo na platnu po sopstvenom nahođenju, romantična je i netačna vizija stvaraoca. Polok, sudeći prema Namutovom dokumentarnom filmu, deluje staloženije. On promišljeno pristupa delu, njegove apstrakcije nisu nasumično nataložene boje na platnu. Primat jeste dat stvaralačkom činu nad značenjem, to je konceptualni vid njegovog metoda, no on nije sam sebi svrha, niti je dominantan.

 

 

Pedesetih godina u Americi džez muzika doživljava uspon, a taj se kulturološki momenat podudara sa i stvaralaštvom Džeksona Poloka. Pošto je akcija dobila primat nad značenjem, posmatrajući fotografije Hansa Namuta na kojima je Polok tokom rada u svom ateljeu prikazan upravo onako kako sam naglasila, došla sam do zaključka da je taj ritam apsolutno uporediv, ponekad čak i istovetan sa načinom na koji džez muzičari sviraju.

Posmatrajući Poloka kako slika, ja sam ga zamislila kao idealnog džez bubnjara. U oba slučaja reč je o Africi. O povratku prirodnom, sirovom, transu, masi čiji su delovi gusti. Takođe, bitno je pomenuti uticaj koji su oba oblika američke posleratne umetnosti imala na evropsku kulturu. Džez je vrlo brzo prihvaćen u Parizu, Rimu, Amsterdamu i Londonu. Slično je i sa Polokom koji je i danas najpoznatiji apstraktni ekspresionista u Evropi.

Fotografije: Hans Namuth, 1950.

Hans Namuth - Jackson Pollock Painting, 1950.Hans Namuth - Jackson Pollock Painting, 1950.Hans Namuth - Jackson Pollock Painting, 1950.