Утицај Вилијама Блејка на популарну културу 20. века

William Blake - The Marriage of Heaven and Hell, 1790 -1793.

Вилијам Блејк, Венчање неба и пакла, 1790 -1793.

The ancient tradition that the world will be consumed in fire at the end of 6,000 years is true, as I’ve heard in hell.  The whole creation will be consumed, and appear infinite, and holy, where as it now appears finite and corrupt.  This will come to pass by an improvement of sensual enjoyment. If the doors of perception were cleansed, everything would appear to man as it is, infinite. 

Стваралачки духови с лакоћом успевају да преброде време и простор, а тако је било у случају енглеског песника Вилијама Блејка, америчког песника и фронтмена групе The Doors Џима Морисона и америчког редитеља Џима Џармуша. О утицају Вилијама Блејка на поетске визије Џима Морисона и филм Dead Man Џима Џармуша, писао је Зоран Пауновић.

Као да је у свом растерећеном лутању кроз време и простор Блејк посејао своје трагове – за оне који ће умети да их пронађу – на неким с разлогом одабраним местима, онима у којима је скривена праисконски целовита и праисконски једноставна мудрост, какву је у стиховима ваљда само он успевао да дотакне. Тридесетак година после Морисона, на те је трагове налетео и Џим Џармуш, који је, изгледа, такође био изненађен оним што је Блејк као наук могао да понуди и читаоцима израслим из кратких панталона. Орлови губе време – сазнајемо из Блејкових паклених пословица – онда када покушавају да нешто науче од врана: орлови треба да уче од орлова, поручује Блејк овом изреком прожетом сасвим индијанском метафориком, и то од орлова који се неће, као албатроси, спотицати о сопствена незграпна крила. Страшну симетрију Блејковог тигра (или орла, свеједно) спознао је, дакле, у једном тренутку и Џим Џармуш. Тако је Блејково присуство у његовом филму постало нешто много веће од необавезне скупине ерудитских пошалица; у тим се блејковским референцама заправо огледа смисао читаве приче. *

Додатак Блејковом утицају на поп културу 20. века је и приложени видео о коме нисам успела да пронађем детаљније информације. Аутор видеа са Блејковим култом комбинује култ поп хероја 20. века: Џима Морисона и Ијана Кертиса, фронтмене група The Doors и Joy Division. Ту је, наравно, и Боб Дилен.

Париски дневник Џима Морисона

Jim Morrison

Џим Морисон

Џим Морисон, певач и текстописац групе The Doors, песник, филмофил, визионар, поклоник поезије Вилијама Блејка, краљ гуштера и Дионисов следбеник модерни је пример како древни митски постулати понављају своје обрасце и како сатирска необузданост и ирационални заноси Менада могу истоверемено за учесника у њиховим светковинама бити истовремено и прочишћење и страдање. Самостварање и самоуништење поновили су своју међусобну условљеност на примеру америчког песника, Диониса 20. века, који их је, чини се, поимао као неопходне.

Морисон је последње месеце свог живота провео у Паризу где је интезивно писао поезију. Свеска која је недавно, негде на западној обали Америке пронађена, налик кругу који се затвара, припадала је Морисоновој заоставштини формираној у Паризу где је песник записао једну песму из које су у наставку представљена три одломка. Свеска је по песниковој смрти припала Морисоновој девојци Памели Курсон, а по њеној смрти изгубио јој се сваки траг. Ипак, недавно је пронађена, приказана у јавности и сада је део приватне колекције.

У наставку следе три одломка која су се налазила у недавно пронађеном париском дневнику и они могу бити појединачни примери који својим мотивима садрже уобичајене одлике Морисоновог стваралаштва. Визије, слика пустиње, обраћање другоме, израз тежње ка повратку Врту, заједништво у љубави, динамичној налик космичким кретањима које је могуће чути у пустињи под ноћним небом. Поетске слике из наредна два одломка биле су присутне и у ранијој Морисоновој поезији која се, у преводу на српски језик, може пронаћи у издањима Дивљина (превеле Александра Анђелковић и Александра Вучковић) и Поеме (превела Зорица Ђерговић).

There’s palace
in the canyon
where you and I
were born
Now I’m a lonely Man
Let me back into
the Garden
Blue Shadows
of the Canyon
I met you
& now you’re gone
& now my dream is gone
Let me back into the Garden
A man searching
for lost Paradise
can seem a fool
to those who never
sought the other world

 

A monster arrived
in the mirror
To mock the room
& its fool
alone
Give me songs
to sing
& emerald dreams
to dream
& I’ll give you love
unfolding

 

Tell them you came & saw
& look’d into my eyes
& saw the shadow
of the guard receding
Thoughts in time
& out of season
The Hitchhiker stood
by the side of the road
& levelled his thumb
in the calm calculus
of reason.

Paris Journal is published in full in The American Night: The Writings of Jim Morrison Volume II (Vintage Books, 1990.)  The entire notebook consists of one angry, reflective and defiant poem.  As there are only three places in the notebook where words or phrases appear to be crossed out, this appears to be a clean and finished draft.  (Morrison) wrote the title „Paris Journal“ on the front of the notebook’s black cover…These are among the last lines he wrote.

Paris Journal was part of the legendary 127 Fascination box,  the archive of Jim Morrison manuscripts saved after Morrison’s death by his common-law wife, Pamela Courson.  After Courson’s death in 1974, the manuscripts went missing, and were rediscovered 1986 in Northern California, in a strongbox labeled „127 Fascination“.  Courson had given them to a paramour in the Bay Area for safe keeping; and while he’d returned some of her possessions to her family, he’d kept the 127 Fascination manuscripts.

When the manuscripts resurfaced, attempts were made to publish them, but the Morrison and Courson families objected and a legal settlement was eventually hammered out.  After the settlement, Paris Journal was sold, and has been in a private collection until now. *

Jim Morrison - Paris Journal, 1971

Џим Морисон, Париски дневник, 1971.

Jim Morrison - Paris Journal, 1971

Џим Морисон, Париски дневник, 1971.

Jim Morrison - Paris Journal, 1971

Џим Морисон, Париски дневник, 1971.

Jim Morrison - Paris Journal, 1971

Џим Морисон, Париски дневник, 1971.

Jim Morrison - Paris Journal, 1971

Џим Морисон, Париски дневник, 1971.

Jim Morrison - Paris Journal, 1971

Џим Морисон, Париски дневник, 1971.

Jim Morrison - Paris Journal, 1971

Џим Морисон, Париски дневник, 1971.

Доба кентаура

Кентаур // Стрелац

Промену ишти. О, нек те пламен одушевљава
у ком ти измиче нешто што блиста док се мења;
зачетник дух, ком све се земаљско потчињава,
највише воли тела у тачки преобраћења.

Зачас се укочи оно што у чаури чека;
зар је сред сивила тог безбедности својој ближе?
Чекај, страшнија коб се оглашује издалека.
Јао – одсутни чекић се диже!

Ко се ко извор прелива, тог сазнаје сазнање;
и усхићено га води кроз ведро створени свет,
што често сконча где почне, а почне где завршава.

Потомци растанка иду кроз срећног простора ткање.
И Дафна, откако се у ловоров прометну цвет,
жели да биће се твоје у ветар преображава.

Стрелац, Sagitarius, девети знак Зодијака, одговара последњем јесењем месецу; Сунце пролази кроз овај знак између 22. новембра и 20. децембра, а Јупитер се овде налази у својој кући. Стрелац је ватрени, мушки, позитиван (активан) и променљив знак. Назив и представа Стрелца као сазвежђа (звезданог знака) јасно сежу уназад до вавилонских представа Кентаура са крилима и луком, какав се првобитно налазио на вавилонским каменовима међашима; велико зодијачко сазвежђе на јужном небу; Млечни пут овде испољава најјачи сјај.

На блогу А . А . А верује се у езотеријска учења и астролошку симболику. Овај блог рођен је у време када је Сунце било у сазвежђу Шкорпиона (баш као што је и Меркур, планета речи, комуникације и преношења знања, у наталној карти ауторке блога), али је његова ауторка рођена у знаку дуплог Стрелца и своја стремљења, свој животни кредо, оличен у речима Слобода, Путовање, Стварање, Ентузијазам, Пријатељство и Образовање, црпе из многобројних извора свог кентаурског сазвежђа. У ту част и у част уметника рођених у овом знаку, приносим, стога, ову објаву пред своје читаоце.

Уметници рођени у знаку Стрелца на блогу А . А . А

Емили Дикинсон, Лудвиг ван Бетовен, Вилијам Блејк, Џим Морисон, Едит Пјаф, Гистав Флобер, Рајнер Марија Рилке, Штефан Цвајг, Анри де Тулуз-Лотрек, Едвард Мунк, Џејн Остин и многи други…

Приложени Рилкеови стихови кореспондирају са природом рођених под заштитом Јупитера, а и сам Рилке је био један од њих. Такође, они на овом месту кореспондирају и са првом објавом на блогу А . А . А, са фрагменом Фридриха Шлегела који гласи:

Твоји циљеви су уметност и наука, твој живот – љубав и образовање. И да не знаш, на путу си ка религији.

Напомена: Промена – преображење – један је од кључних појмова Рилкеове поетологије и филозофије. Четри строфе се односе на четри елемента античке филозофије природе: то су ватра, земља, вода и ваздух.

Стихови: Рајнер Марија Рилке, Сонети Орфеју (други део, бр.12), превео Бранимир Живојиновић, Мали врт, Београд, 2011.

Фрагмент: Фридрих Шлегел, Иронија љубави, превео Драган Стојановић, Zepter Book World, Београд, 1999.