Iz sveske Andre Bretona

Ova stranica pripadala je albumu Andre Bretona. Na njoj su veliki francuski pesnici 19. veka: Viktor Igo, Žerar de Nerval, Artur Rembo, Šarl Bodler i kompozitor Žak Ofenbah. Sve fotografije (osim Remboove, verovatno) načinio je Feliks Nadar.

Svi umetnici uticali su na Bretonove nadrealističke manifeste, on je u njihovom stvaralaštvu, i ne samo njihovom, pronalazio misli, preteče za svoja shvatanja novog načina stvaranja umetnosti, koje je bilo i pod značajnim uticajem pshioanalize Sigmunda Frojda.

Crni romantizam, bunila, snovi, fantazmagorije, opijanja, sve to vodilo je svest iza, u nepoznate krajeve, poništavajući čula, ali, istovremeno, proširujući ih, omogućavajući granicama saznanja, spoznaje stvarnosti, da budu proširene. Alhemija koja se u tom procesu dešavala tvorila je umetnost, od metala do zlata kroz samoegzorcizam.

O svim umetnicima čija lica možete videti na priloženoj slici čitajte na blogu A . A . A. Pogledajte deo objave sa kategorijama i oznakama (pri dnu) ili pronađite imena ovih umetnika, pokrete kojima su pripadali (Simbolizam, Romantizam), teme koje su ih zaokupljale ili koje vezujemo za njihovu ličnost i stvaralaštvo (Melanholija, Spleen, Flaner, Putnici romantizma, Gotik, Snovi, Crna boja, Egzorcizam, Seksualne persone, Edgar Alan Po) u odrednici pod nazivom Index.

Sedam portreta Šarla Bodlera koje je načinio Feliks Nadar

Felix Nadar - Charles Baudelaire

Felix Nadar – Charles Baudelaire

Felix Nadar – Charles Baudelaire

Felix Nadar - Charles Baudelaire

Felix Nadar – Charles Baudelaire

Felix Nadar - Charles Baudelaire

Felix Nadar – Charles Baudelaire

Felix Nadar - Charles Baudelaire

Felix Nadar – Charles Baudelaire

Felix Nadar - Charles Baudelaire

Felix Nadar – Charles Baudelaire

Felix Nadar - Charles Baudelaire

Felix Nadar – Charles Baudelaire

Francuski fotograf Feliks Nadar rođen je samo godinu dana pre Šarla Bodlera – 6. aprila 1820. godine – i smatra se jednim od začetnika umetnosti fotografije. Bodler je, uprkos osporavanjima i nemogućnosti pronalaženja potpune afirmacije u svom vremenu, ipak imao određen broj osoba koje su odobravale njegov rad, a koje mi danas smatramo stožerima moderne umetnosti, jednom rečju – klasicima. Pored Nadara u tu grupu spadali su i impresionistički slikar Eduard Mane, pesnik Teofil Gotje i slikar Ežen Delakroa. Bodler je, sa druge strane, crpeo uticaje Edgara Alana Poa i Riharda Vagnera, umetnika koji su svojim estetičkim načelima i umetničkim dostignućima inspirisali njega podjednako koliko i druge umetnike doba.

Imajući u vidu ove podatke, tek ovlaš naznačene crtice, stiče se utisak da je slika o neprilagođenom i neporepoznatom pesniku koji nastupa sa margine svog vremena i socijalnog okvira samo iluzija i čitalačka tendencija da romantizuje određene biografske podatke. Bodler je u više navrata u svojim esejima pisao o umetnosti fotografije, u Nadarovom studiju impresionisti su održali prvu izložbu, Mane je naslikao portret Bodlerove ljubavnice Žane Duval, itd. Stoga, ovi Nadarovi portreti svedčanstvo su, ne samo pesnikovog markantnog izgleda, već i jednoga doba, prostora na kome su se formirale neverovatne umetničke prilike i duhovna ostvarenja.