Рене Магрит и Жоржет Берже

Љубав белгијског сликара Рене Магрита и његове супруге Жоржет на основу ових фотографија чини се другачијом у односу на мотив који је сликар често понављао на својим платнима: пар који се љуби има белим велом прекривена лица. Отуђење, немогућност коначне спознаје другог, услед немогућности спознаје себе, иронична дистанца у односу на схватање „романтичне љубави“, нешто „далеко у нама“ које се опире потпуној предаји другоме – све то могу бити интерпретације чувене Магритове слике Les amantsали, наравно, не и једине, прихватљиве и довољно убедљиве.

Сликар се можда, баш као и јунак Чеховљеве приповетке, „само шалио“. Љубавна прича Жоржет и Рене Магрита еквивалентна је односу Салвадора и Гале Дали, али са мање драматике и медијске помпе. Наредне фотографије, као и одломак који описује како се пар упознао, једна су страна огледала. Друга страна, када се исто изврне, јесте Магритово загонетно, бизарно и необјашњиво збуњујуће сликарство. Камингсова песма о сећању и пољупцу, настала у приближно исто време када и поменута слика, на себи својствен начин, мири стране огледала: ону која одражава стварност и ону која одражава уметност.

At the age of 15, Magritte met Georgette Berger, the girl who would be his future wife, model and creative muse. Her father was a butcher in Marcinelle. Love was clearly already in the air at their first rendezvous: while life was to separate the two of them for some time, they would find each other again in the end, thereafter never to be parted. In 1920 he met Georgette Berger again after she moved to Brussels with her sister. Georgette worked at Maison de la Culture, also as a wallpaper artist, and they rekindled their interest in each other. She became his only model and muse. *

up into the silence the green
silence with a white earth in it

you will(kiss me)go

out into the morning the young
morning with a warm world in it

(kiss me)you will go

on into the sunlight the fine
sunlight with a firm day in it

you will go(kiss me

down into your memory and
a memory and memory

i)kiss me,(will go)

– E.E. Cummings

Дуејн Мајкл: „Пали Анђео“

Duane Michals - The Fallen Angel

Дуејн Мајкл – Пали Анђео

Наредни наративни след фотографија припада америчком уметнику Дуејну Мајклу, рођеном 1932. године. Мајкл је познат о фотографским есејима. Својим фотографијама уметник приповеда причу о анђелу који долази у посету девојци. Он улази у њену собу са крилима а излази без њих. Он к њој долази наг а излази обучен.

После студија уметности Дуејн се посвећује фотографији коју једно време и предаје на различитим колеџима. Његови радови се појављују у магазинима Vogue, Mademoiselle, Scientific America. Музеји који су откупили његове радове су Museum of Modern Art, New York, Art Institute of Chicago, Metropolitan Museum of Art.

Његове поетске фотографије понекад неодољиво подсећају на поезију једног другог америчког уметника, песника Е.Е. Камингса.

Michals is best known for his sequence photographs, which he began creating in 1966 in New York. Dramatically different from more traditional photo essays such as those published in Life magazine, these works offered a new form of expression in the field of photography. The sequences vary in length, and the photographs are often accompanied by words handwritten by Michals after the final print is made. In these works, Michals abandons the alleged veracity of the photograph in favor of combining poetry and personal narrative with camera-made images. His themes are broad, but the emphasis tends toward the nature of human relationships, often within the family, and frequently focuses on the father-son dynamic. *

Duane Michals - The Fallen Angel

Дуејн Мајкл – Пали Анђео

Duane Michals - The Fallen Angel

Дуејн Мајкл – Пали Анђео

Duane Michals - The Fallen Angel

Дуејн Мајкл – Пали Анђео

Duane Michals - The Fallen Angel

Дуејн Мајкл – Пали Анђео

Duane Michals - The Fallen Angel

Дуејн Мајкл – Пали Анђео

Duane Michals - The Fallen Angel

Дуејн Мајкл – Пали Анђео