Grupa nadrealista na slici Maksa Ernsta

Na slici, koja je više nalik snu, prikazana su tela koja lebde u prostoru koji podseća na površinu Meseca. Na njoj nisu prikazani samo pripadnici grupe nadrealista već i njihov veliki uzor, Fjodor Dostojevski, ali i Rafael, renesansni majstor. Jedina žena na slici je fatalna i frivolna Gala Elijar, prva supruga Pola Elijara, a kasnije muza i životna saputnica Salvadora Dalija. Vidimo ju sasvim desno na slici, vitku, u haljini i sa frizurom tipičnim za dvadesete godine 20. veka.

Dominantna figura, ona koja se čini kao da utrčava u sliku jer kasni na seansu grupnog portretisanja, a zahvaljujući crvenom šalu (aluzija na komunističke ideale pojedinih nadrealista) čini se kao da će doživeti sudbinu Isidore Dankan, jeste Andre Breton, pisac i idejni pokretač nadrealističkog pokreta u Francuskoj.

Tvorac slike, Maks Ernst, prikazan je kako sedi u krilu starog Fjodora. Dve figure nad njima značajne su za nas: prvi je Žan-Hans Arp, muškarac u oker odelu, okrenut ka levoj strani slike. Druga figura, podjednako krupna kao Breton, i fizički i po svom značaju za nadrealistički pokret, jeste Pol Elijar, muškarac u braon odelu, okrenut ka desnoj strani slike.

Kurioziteta radi pomenimo emotivne i erotske trijade ovih avangardnih umetnika: osim Majakovskog, Ljilje i Osipa, ovde prisustvujemo akterima druge trijade koja se, na sreću, nije završila ničijim samoubistvom. Maksu Ernstu, Polu Elijaru i Gali bilo je drago da neko vreme dele zajedničke strasti. Gala je, potom, odlučila da ode k Daliju koga, sa čuđenjem primećujemo, nema na ovoj slici. Elijar je oženio Nuš, a Maks Ernst se, posle Leonore Karington i Pegi Gugenhajm, konačno skrasio u naručju Dorotee Taning.

S obzirom na sve ove erotske i oniričke peripetije mi, još jednom sa čuđenjem, primećujemo da ovde nedostaje i drugi veliki uticaj nadrealista, čuveni bečki lekar.

Slika: Maks Ernst, Prijatelji na okupu, 1922.

Kamij Sen-Sans i Maks Ernst

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté

Une semaine de bonté (Nedelja blagosti/dobrote mogao bi glasiti približan prevod sa francuskog) je grafička novela Maksa Ernsta, jednog od najznačajnih slikara nadrealističkog pokreta, objavljena 1934. godine. Dirketna inspiracija za knjigu bili su viktorijanski romani od čijih je ilustracija Ernst stvorio svoj kolažni san koji se sastoji iz sto osamdeset dve slike. Neki od izvora za slike su već identifikovani: recimo, izvesni Žil Meri je 1883. objavio roman „Les damnées de Paris“ koji je bio jedan od dominantnih uticaja. Ernst je počeo rad na knjizi tokom putovanja u Italiju 1933. godine da bi je već naredne objavio u Parizu kao seriju od pet pamfleta.

Palo mi je na pamet da bih mogla Kamij Sen Sansovo nešto starije delo i Ernstove radove da postavim u odnos poređenja nakon što sam čula Sen-Sansovu kompoziciju a potom i pronašla video rad koji je bio u funkciji predstavljanja Ernstovog dela gde je muzika francuskog kompozitora bila, naizgled, tek podloga. Posle malo dužeg zadržavanja na delima ispostavilo se da Sen-Sansova kompozicija nema tek dekorativnu „pozadinsku“ funkciju već da, pažljivo odabrana od strane autora videa, formira određeni značenjski odnos sa Ernstovim delima. Pre svega, tu je humor koga, po pravilu, sledi ironija. Dovoljno, za početak.

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté

Max Ernst - Une Semaine de Bonté

Max Ernst – Une Semaine de Bonté