A . A . A u antologiji „Somehow“

Novosadski dizajnerski studio Peter Gregson osmislio je koncept za časopis (antologiju) koji bi sadržao eseje, poeziju, studije, odlomke. Švajcarski proizvođač nameštaja Woak podržao je ovu ideju.

Na sajmu nameštaja u Kelnu, koji je u toku, kupci i posetioci izlagačkog prostora ovog proizvođača moći će da dobiju knjigu, u kojoj sam i ja participirala jednim tekstom. Antologija je nazvana Somehow i sadrži dvanaest priloga koji su na engleskom jeziku.

Isprva sam za potrebe antologije napisala dva eseja, od kojih je jedan prihvaćen. Drugi je, takođe, o holandskoj umetnosti 17. veka, s tim što je u fokusu tog rada prikaz egzotičnih ptica na platnima nekoliko holandskih i flamanskih slikara toga doba. Taj rad ću objaviti, isto tako, u okviru serije objava pod nazivom Barok nedeljom

Zamislila sam četri eseja kao četri različita platna u tamnoj sobi. Bio je to moj mali, privatni muzej. U formi tetraptiha bih holandsku umetnost zlatnog doba povezala sa istorijskim, ekonomskim i građanskim tekovinama koje su je uslovile i oblikovale. Posmatrač bi u tu sobu ušao i, krenuvši s leva na desno, kretao bi se ovako: prvo krilo tetraptiha su Rembrantovi ženski portreti, preciznije haljine Rembrantovih portretisanih. Drugo krilo su egzotične ptice u izmaštanim vrtovima koje su na ogromnim platnima bile deo enterijera prve moderne evropske građanske klase. Treće krilo je ovo o kome je reč: mrtva priroda, mnoštvo hrane i predmeta na stolovima u tamnim sobama. Četvrto krilo, još uvek „nenaslikano“, biće esej o kabinetima kurioziteta, o sobama i škrinjama mnogobrojnih ličnosti koje nalikuju Šekspirovom Prosperu. To su sobe putnika, kolekcionara i ezoterika, sakupljača, fetišista, zaljubljenika u materijalno, u predmete, ali ne u onakve kakve viđamo na platnima mrtve prirode, već bizarne, neobične, „kuriozitetne“. Sobe pune prepariranih životinja, korala, lobanja, predmeta iz prirode, ali odvojenih iz svog prirodnog staništa i stavljenih u potpuno novi kontekst. Nastavite sa čitanjem

Film o Džonu Kitsu: „Bright Star“

Film Bright Star režirala je Džejn Kempion, australijska rediteljka, autorka filmova Portret jedne dame i Klavir, dva filma koja su za naš kontekst najbitnija. Treba obratiti pažnju na značaj tišine u njenim filmovima između dve reči protagonista. Takođe i na interpretaciju junakinja.

Pisanje o ovom filmu uklapa se u seriju objava o engleskom romantičarskom pesniku i odnosi se na njegovu ljubav – u filmu visokostilizovanom, naročito kada su u pitanju kostimi i ambijent u kakvom volimo da zatičemo pesnike toga doba – sa Fani Braun, a pre odlaska u Italiju na lečenje od tuberkuloze koje se ispostavilo kao fatalno.

U filmu Bright Star sudbina junaka nije romantično ili slobodno interpretirana, bez obzira na sve spoljašnje okolnosti koje ne idu upravo napisanom u prilog. Interpretacija događaja, iako se drži činjenica, obogaćena je bajkovitim elementima koji ne smetaju estetskom čulu i konačnom utisku.

U nastavku sledi trejler filma, kao i pismo koje je Džon Kits uputio Fani Braun. Film je snimljen 2009. godine i dobio je ime po istoimenoj Kitsovoj pesmi. Nastavite sa čitanjem

Intervju: Silvija Plat i Ted Hjuz

Intervju naslovljen Two of a Kind: Poets in Partnership snimljen je 18. januara 1961. godine, a emitovan 31. januara iste godine. BBC novinar bio je Oven Liming. Ovaj interesantan razgovor može doprineti razumevanju odnosa dva pesnika, ali i razumevanju pojedinačnih stvaralačkih ličnosti kao što su bili Silvija Plat i Ted Hjuz.

O FOTOGRAFIJAMA

Dajana Midlbruk, autorka knjige Her Husband: Hughes and Plath – A Marriage (2003), piše da su fotografije nastale u trenutku kada je par imao raspravu pa su rezultat prekinutih čarki kojima je prisustvovao fotograf Hans Beham.

Fotografije su nastale 25. jula 1960. godine u okviru projekta za portfolio koji je trebalo da predstavi savremene britanske autore. Fotograf je kasnije čitav susret ovako opisao:

Bili su neraspoloženi. Hjuz je bio grub. Želeo je da privuče više pažnje od Silvije. Njoj se to nije dopalo. U jednom trenutku pozvao me je napolje i rekao mi da on prezire fotografe. Hjuz je nekako želeo da Platovu drži po strani. Ipak, prema njegovoj želji, fotografisao sam ih zajedno.

Hans Beham se ponovo susreo sa Hjuzom, nakon nekoliko godina od opisanog događaja, kada mu je pesnik priznao da su oboje tom prilikom bili poprilično zlovoljni, a da se on sam ponašao „svirepo“.

Džon Boven o romanu „Orkanski visovi“

Profesor engleske književnosti, Džon Boven, o kome je bilo reči u tekstu O tri engleska gotik romana, ovoga puta govori o elementima specifičnog prostora koji se uklapa u gotski senzibilitet romana Orkanski visovi.

O romanu sam pisala i ja, iz ugla teme kojom se već dugo bavim, a koja se tiče različitih oblika koje junaci dati kao putnici u književnosti 18. i 19. veka zadobijaju. Tim povodom pisala sam o Hitklifu, junaku romana Emili Bronte, u tekstu pod nazivom Putnik Hitklif.

Dokumentarni film o T. S. Eliotu

Dokumentarni film o američkom pesniku Tomasu Sternsu Eliotu donosi relevantan izbor podataka i vizuelnih predložaka za jednu biografsku priču koja obuhvata različite faze i na dobar način, kako to inače važi za BBC dokumentarne filmove, približava i predstavlja datu ličnost. Na sajtu BBC radija o ovom ostvarenju piše sledeće: Nastavite sa čitanjem

Umetnik i njegov pas: Emili Dikinson

Rano ustanem – Psa povedem –
U posjet moru krenem –
Iz Prizemlja su – da vide mene –
Izišle sve Sirene.

Fregate – s prvog sprata – ruke
Kudeljne ispružale –
Misleći da sam Miš nasukan –
Na pjeskovite žale –

No ne makoh se – dok mi Plima –
Cipelu prostu ne prođe –
I moju Kecelju – i moj Pojas –
I Steznik moj – takođe – Nastavite sa čitanjem

Једна песма Мери Шели

Mary Shelley’s handwritten poem “Absence”

Рукопис песме „Absence“ Мери Шели

ABSENCE

Ah! he is gone — and I alone;
How dark and dreary seems the time!
‘Tis Thus, when the glad sun is flown,
Night rushes o’er the Indian clime.

Is there no star to cheer this night
No soothing twilight for the breast?
Yes, Memory sheds her fairy light,
Pleasing as sunset’s golden west.

And hope of dawn — Oh! brighter far
Than clouds that in the orient burn;
More welcome than the morning star
Is the dear thought — he will return!

Песма је написана на дан смрти њеног супруга, енглеског песника Персија Шелија. Све се десило у Италији, лета 1822. године. После виђања са Бајроном и Хантом, по олујној ноћи, Перси је одлучио да се чамцем врати ка свом пребивалишту. Удавио се у заливу La Spezia који се налази у северо-западном делу Италије, у близини Ђенове.

„The paper fell from my hands. I trembled all over“, написала је Мери када је прочитала Хантово писмо упућено Персију, које је стигло на њиову адресу пре њега. Мери је причитавши писмо схватила да нешто није у реду и почела је са потрагом. У Ливорну су јој рекли да су га видели како у чамцу напушта обалу. Упозоравања мештана о надолазећој олуји песник није схватао озбиљно. Наставите са читањем

Интервју за „Париску ревију“: Симон де Бовоар

Simone de Beauvoir

Фотографија: Симон де Бовоар

У наставку следи интервју са француском књижевницом Симон де Бовоар чији су приложени делови преузети из америчког књижевног часописа Париска ревија (The Paris Review) у коме она говори о свом универзитетском искуству, о радним навикама, о томе да ли је добро рано објавити књигу, о свом доживљају времена и осећају да је одувек била стара, о женама какве јесу (у њеним романима) и женама какве би требало да буду (Други пол).

Више пута сам помињала и инсистирала на чињеници да је интервју са уметником веома значајна књижевна форма. Она може теоријски и критички бити погодна за даљу анализу уметника и његовог рада, али може по себи имати одлике уметничког квалитета. Такви су Екерманови разговори са Гетеом, као први у овом жанру, а такви су и многи други чији је садржај могуће наћи у бројевима поменутог часописа, али и, свакако, ван њега. Наставите са читањем

Силвија Плат чита песме из збирке „Аријел“

Sylvia Plath

Силвија Плат

Збирка Аријел америчке песникиње Силвије Плат објављена је 1965. године, две године после песникињине смрти. Тридесетог октобра 1960. године, три дана после свог тридесетог рођендана, Силвија Плат читала је песме које су тонски забележене оним редоследом по коме се појављују у збирци.

Поред романа Стаклено звоно (1963), Силвија Плат написала је и две збирке поезије, Колос (1960) и Аријел (1965). Такође, сачувана су и објављена њена писма, као и дневници. О њој је објављено и мноштво књига чије су теме њена приватна ситуација, њена личност, њено дело. Наставите са читањем

Уметник и Венеција: Клод Моне

Claude and Alice Monet in Venice, October 6th 1908.

Клод и Алис Моне у Венецији октобрa 1908.

Између првог октобра и седмог децембра 1908. године Клод Моне је са супругом Алис боравио у Венецији. Двомесечни боравак у поменутом граду допринео је, подједнако колико светлуцања искри на површини воде његове баште у Живернију, или кретања светлости насупрот катедрале у Руану, да сликар додатно развије свој импресионистички поступак. Светлост насупрот конкретном приказу објекта, отворен потез четкице оку посматрача, форме које се растачу у плавој боји, сликање на отвореном, све су то поступци који су и овде афирмисани.

Импресионизам афирмише боју, а не спољашњу представу, иако првенствено од ње полази. Моне употребом боје предочава како сунчева светлост формира облике, парадоксално, тако што их раствара, тако што их чини непостојаним. У тој игри стварања и порицања облика саткан је опус Клода Монеа, бар она три која сам поменула (венецијански мотиви, катедрала у Руану, искре светлости на површини воде). Захваљујући писмима која је Монеова супруга слала својој кћери ми имамо и увид у стваралачку свакодневицу сликара током боравка у Венецији.

Стваралачки процес дуг је и подразумева више фаза па је тако било и у Монеовом случају. Платна започета на путовању довршена су и изложена тек четири године касније у једној париској галерији. Сходно томе, можемо ли сматрати 1912. уместо 1908. као годину сликаревог коначног напуштања града, раствореног влагом и светлошћу? Ово питање остаје отворено, али и подстиче размишљање о једном другом естетском и стваралачком феномену: где настаје уметничко дело? Да ли оно бива створено „на лицу места“ или тек у атељеу? Наставите са читањем

Вивијан Вествуд о значају уметности

Vivienne Westwood

Вивијен Вествуд

Моду не треба одбацити и разумети је као тривијалну појаву. Модна индустрија је изузетно проблематична појава нашег времена, она нарушава значај моде, као форме, као уметности, као артефакта културе и прошлости, и њу као такву треба критиковати. Међутим, мода у ужем смислу, као начин облачења и представљања себе посредством одеће, одувек је била значајна појава која је, као невербална комуникативна вештина, говорила много о ономе ко је ту одећу куповао или кројио. Она је сведочила о укусу, класном статусу, вештини.

У наставку следе речи Вивијен Вествуд о значају уметности које је изрекла приликом разгледања Волас колекције у Лондону. Музеј садржи дела рококо уметности, за све историчаре моде изузетно занимљивог перидоа који је највећу афирмацију добио у француској уметности. Енглеска креаторка, свесна положаја који данас модна индустрија заузима, нарушавајући статус креативности, угрожавајући права милиона радника, говори о уметности и одговорности. Наставите са читањем