O formiranju Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti

„Profesor Vojislav Đurić i formiranje Katedre za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu“ bio je naziv skupa održanog povodom obeležavanja sto godina od rođenja Vojislava Đurića (1912-2006). Radio Beograd II emitovo je snimak sa skupa koji ovde možete čuti.

Na događaju su govorili profesori Ivo Tartalja, Vladeta Janković, Ljubiša Jeremić, Jovan Delić i Đorđije Vuković. Duh vremena u kojima je stvarao profesor Đurić, ali i sve značajnije događaje, kao i ličnosti koje su se posle rata školovale na Katedri za opštu književnost govornici su, svaki na svoj način, osvetlili.

Milo Lompar: „Miloš Crnjanski između Tolstoja i Dostojevskog“ (predavanje)

 

Predavanje profesora Mila Lompara „Crnjanski između Tolstoja i Dostojevskog“ održano je u Ruskom domu u Beogradu gde je bilo reči o književnim uticajima ruskih klasika na Miloša Crnjanskog, njegove romane i njegovu celokupnu misao. Umetnički odnos prema Tolstoju i Dostojevskom detaljno je predočen i može biti veoma korisna smernica u daljem istraživanju ove teme, kao i dopuna dosadašnjim saznanjima o klasicima srpske i ruske literature.

Izložba posvećena Edvardu Munku u bečkom muzeju Albertina

 

 

 

 

U bečkom muzeju Albertina u toku je izložba posvećena Edvardu Munku. Kroz četri video snimka kustosi izložbe govore o njegovim delima, životu i inovaciji koju je ovaj norveški slikar ostvario. Sva četri snimka imaju prevod na engleski jezik i korisno su predavanje o ovom umetniku.

Izvor: Albertina

Kaspar David Fridrih u bečkom muzeju „Albertina“

 

U okviru izložbe „Svetovi romantizma“ („Welten der Romantik“) u bečkom muzeju Albertina izložena su i dela Kaspara Davida Fridriha. Na ovom video snimku kustos govori o njegovoj slici „Životna razdoblja“ („Die Lebensstufen“).

Njegova dela vode u zemlju snova, tako su poetična. – David d’ Anžer, francuski skulptor

Slika „Životna razdoblja“ svojevrsno je umetnikovo zaveštanje. Iscrpljen bolešću, Fridrih stvara delo puno tuge i melanholije izazvane razmišljanjima o brzom protoku vremena i ništavnosti ljudskog postojanja. Spoznaja da je život samo tren, kratak blesak u večnosti, neizbežno dovodi do misli o smrti., prema kojoj je odnos tim složeniji što je čovek stariji i mudriji. Fridrih na platnu prikazuje nekoliko figura, a njihov izgled demonstrira različit odnos prema životu i smrti. Stamena figura sedog muškarca u širokom ogrtaču – to je čovek koji je mnogo toga osetio i proživeo, a sada je na razmeđi života i smrti. Mladi čovek koji stoji nešto dalje svojom opuštenom pozom i lakoćom pokreta još više naglašava nemoć starca koji se oslanja na štap. Jedan kritičar o tome je kazao: „Užasnut čekam da se starac svakog časa okrene, pogleda me s nemim prekorom, a u očima mu suze!“ Deca su pak zabavljena igrom i naoko uopšte ne obraćaju pažnju na sumoran pejzaž i ponašanje odraslih: nedostatak životnog iskustva dopušta im da se osećaju nesputano i da budu srećna.Brod koji plovi kod Fridriha je obično simbol života. Završetak putovanja i ulazak broda u luku označava smrt. Lađa što uplovljava u pristanište odgovara liku pogrbljenog starca, u kome je Fridrih, očigledno, naslikao sebe, a dva broda što plove pod punim jedrima jesu muškarac i žena u najboljim godinama. Dva brodića nedaleko od obale tek su zaplovila i simbol su detinjstva.

Izvor: Veliki slikari, život, delo i uticaji: Kaspar David Fridrih

Video: Albertina

Роџер Лакхрст о Стокеровом роману „Дракула“

Akvarel Viktora Igoa

Акварел: Виктор Иго

Моје путовање Румунијом допринело је поновном откривању и интересовању за Стокеров роман Дракула, књижевном бисеру викторијанске ере, школском примеру литературе о вампирима, достојног наследника готских романа 18. века.

Енглеског писца Брема Стокера инспирисао је румунски кнез Влад Цепеш, окрутан у борби против Турака, али ни приближно колико му је каснија легенда додала. Историјска личност у литератури је познатија под именом Дракула, а о којој је, на основу Стокеровог романа, уметничко сведочанство оставио и редитељ Френсис Форд Копола кроз филм Дракула.

На наредном снимку моћи ћете да чујете Роџера Лакхрста, уредника оксфордске серије посвећене класичној литератури, како говори о рецепцији овог дела у нашем времену, његовом статусу у популарној култури и новим тумачењима која не изостају. Наставите са читањем

О Прустовим годишњицама

Marsel Prust

Фотографија: Марсел Пруст

Ових дана обележавају се две годишњице које везујемо за француског писца, дендија, естету, асматичара, хроничара своје епохе, La Belle Époque, литерарног орнаментисте и уживаоца у писању писама (осим романа и пастиша), читању новина, као и Балзакових и Стендалових романа. Наравно, реч је о Марселу Прусту, једном од  мојих омиљених писаца.

Четрнаестог новембра 1913. године објављен је у први део романа У трагању за минулим временом: „Ка Свановој страни“. Прва књига седмотомног романа састоји се из три дела: „Комбре“, „Једна Сванова љубав“, „Имена места: име“. Најпознатији део прве књиге свакако је „Једна Сванова љубав“ који многи штампају и читају одвојено од целокупног корпуса.

Нажалост, иронија није заобишла Пруста. Тачно девет година након објављивања првог тома свог романа Пруст је преминуо. Било је то 18. новембра 1922. године. Ови датуми су повод да се подсетимо његових стилистичких особености и јунака, међу којима се издвајају два дендија: Шарл Сван и барон де Шарлис. Обично се почетак Првог светског рата сматра крајем Belle Époque а ја бих додала да се то десило са Прустовом смрћу. Наставите са читањем