Ернесто Сабато: „Тунел“ (два одломка)

Unknown

Фотографија: Стив Шапиро

Провела сам три чудна дана: море, обала, путеви, све ме је то подсећало на друга времена. Не само слике него и гласови, вика и дуга тишина из оних дана. Чудно је то, али живот је стварање будућих сећања; овог тренутка овде уз море знам да припремам танана осећања која ће ми једног дана донести меланхолију и очај.

Ту је море вечито и бесно. Мој некадашњи јецај не служи ничему; исто тако не служе ничему ни моја чекања на пустој обали док упорно гледам у море. Да ли си одгонетнуо и насликао ово моје сећање, или си сликао сећања многих бића као што смо ти и ја?

А сад се намеће твој лик: ти си између мора и мене. Моје очи сусрећу твоје. Миран си, мало тужан, гледаш ме као да тражиш помоћ.

Марија

*

А то је било као да смо обоје живели у паралелним пролазима или тунелима не знајући да идемо једно поред другог, као сличне душе у слично време, да се нађемо на крају ових пролаза пред једном сценом коју сам ја насликао као шифру намењену само њој, као тајно наговештење да сам ја већ био ту и да су се пролази коначно сјединили и да је дошао час сусрета. Наставите са читањем