Сексуалне персоне Луизе Чиконе

За оне који нису упознати, Луиза Чиконе је право име певачице која наступа под псеудонимом Мадона.

Остаје отворено питање да ли бисмо могли, када је реч о њеној књизи Sex, говорити о једној особи. Можемо говорити о појединачном телу које се појављује у низу различитих улога којима приказује или нарушава одређене сексуалне стереотипе, табуе, конвенције, на врло отворен, скоро порнографски експлицитан начин. Сама књига не истиче конкретну индивидуу у први план, већ тело. Оно је у функкцији различитих персона (маски) које Луиза Чиконе користи како би стереотпе настале у друштву поводом секусалности, нарочито женске, разбила, довела у питање, продубила и визуелно о њима експлицитно сведочила. Наставите са читањем

Toni Džat: „Koliba sećanja“ (odlomak)

tumblr_ok4uqh56bo1trkvxko1_1280 (1).jpg

Odgajen sam na rečima. One su padale s kuhinjskog stola na pod, gde sam ja sedeo: deda, ujaci i izbeglice iz Rusije dobacivali su se ruskim, poljskim, jidišom, francuskim i nečim što je prolazilo kao engleski u takmičarskoj kaskadi potvrdnih i upitnih intonacija. Pompezne olupine edvardijanskog doba Socijalističke partije Velike Britanije bile su razbacane po našoj kuhinji u službi prave ideje. Provodio sam duge, srećne sate slušajući srednjoevropske autodiktate koji su raspravljali do poznih sati: Marhismus, Zionismus, Socialismus. Razgovor je, činilo mi se, glavna stvar u životu odraslih. Tako mi izgleda i danas.

Sa svoje strane – da bih našao svoje mesto – i ja sam govorio. Za svoje tačke na sedeljkama pamtio sam reči, ponavljao ih i prevodio. „O, biće advokat“, govorili su. „Očaraće ptice na granama“: to sam neko vreme bezuspešno pokušavao u parkovima pre nego što sam, u mladićkim godinama, testirao koknijevsku varijantutog predviđanja – koja se odnosi na devojke – takođe bez većeg učinka. Ali onda sam prešao sa intezivne poliglotske razmene reči na mirniju eleganciju bibisijevskog engleskog. Pedesete godine – kada sam išao u osnovnu školu – bile su strogo privržene pravilima koja su se odnosila na nastavu i upotrebu engleskog jezika. Učili su nas da je čak i najmanje sintaksičko ogrešenje sasvim nedopustivo. „Dobar“ engleski bio je na svom vrhuncu. Nastavite sa čitanjem