Фјодор Достојевски: „Записи из подземља“ (одломак)

Eric Lacombe

Слика: Ерик Лакомб

Eric Lacombe

Слика: Ерик Лакомб

Нешто није хтело да умре у мени, у дубини срца и савести; није хтело да умре и испољавало се у тешкој чамотињи. Никако нисам могао сам са собом да будем начисто. Нешто се стално дизало у души, подизало се без престанка и са болом, и никако није хтело да се смири. Вратих се кући потпуно растројен.

Извор: Фјодор Достојевски, Записи из подземља, превела Бранка Ковачевић, Логос, Београд, 2005.

Фјодор Михајлович Достојевски

Фјодор Достојевски, 1879.

Фјодор Михајлович Достојевски

На данашњи дан, 11. новембра 1821. године, рођен је руски романописац Фјодор Михајлович Достојевски. Цитирајући одломке појединих дела, сматрам, најбољи је начин обележити дан писца. Фјодор Михајлович Достојевски написао је петнаест романа, седамнаест приповедака, мноштво есеја, писама, страница дневника, превода са француског језика.

У пет великих романа Достојевског спадају: Записи из подземљаЗлочин и казнаИдиотЗли дуси и Браћа Карамазови. Незахвално би било превидети и друга пишчева дела, романе Бедни људиДвојникПонижени и увређениЗаписи из мртвог домаКоцкарМладић. Ту су још и приповетке Беле ноћиКроткаСан смешног човека. Једна Бахова композиција нарочито може пријати уз читање одломака који следе.

Теме психичких нелагода које, истовремено, проузрокују физичке нелагоде, теме егзистенцијалних криза, патњи, страсти, злочина, мучних снова, отуђења, лудила, самоубиства, вере, сумње, страха од смрти, параноичних расположења, јесу теме које ће својом уметношћу и експресионистички сликари, неколико деценија после Достојевског, стварати као сведочанство о себи и својим потрагама за одговором на, наизглед, једноставно питање – ко сам ја, ко су други? 

Наставите са читањем