Kritika i teorija književnosti

Борис Ејхенбаум – Роман и прича не само да нису истородне, него су суштински непријатељске форме

Роман и прича не само да нису истородне, него су суштински непријатељске форме, и зато се никада не развијају једновремено и са истим напором у једној истој књижевности. Роман је синкретична форма; прича је основна, елементарна форма (што не значи и примитивна). Роман се састоји од историје, од путовања; прича – од анегдоте. Разлика је […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Јирген Јакобс & Маркус Краузе: „Немачки образовни роман. Историја жанра од 18. до 20. века“

О ПРОБЛЕМАТИЦИ ЖАНРОВСКИХ ПОЈМОВА Појмови жанра и епохе неопходни су науци о књижевности: само тим инструментима она може рашчланити и средити свој огромни историјски материјал. Прецизна и јединствена употреба појмова закон је научности и предуслов за споразумевање без двосмисица и јалових расправа око речи. Показало се, међутим, да је испуњење овог захтева за недвосмисленошћу појмова, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Дорит Кон о Мановој новели „Смрт у Венецији“

„ДРУГИ АУТОР“ НОВЕЛЕ Приказујући једно данас заборављено дело објављено 1923. године, Томас Ман је нашао за сходно да нагласи разлику између гласа који приповеда роман и аутора који пише роман: „Писање је једно, а приповедање нешто сасвим друго; ово потоње се одликује индиректношћу.“ Та је индирекност, објаснио је он, најсуптилније делотворна кад је прерушена у […]

Pročitaj više