Druga knjiga Ane Arp: „Jabuke“

Dvadeset petog septembra objavljena je druga knjiga Ane Arp koja nosi naziv Jabuke.

U pitanju je zbirka šest kratkih priča koje su pisane između jula 2017. i juna 2019. godine, iako su ideje za njih postojale mnogo ranije. Njihovi nazivi su: Škola, Konj, Bicikl, Ostrvo, Pčele, Jabuke. Priče su praćene uvodnim obraćenjem Čitaocu i kratkim pogovorom.

Troje ljudi radilo je na realizaciji knjige: Manuela Rađenović (lektura), Siniša Lekić (priprema knjige za štampu, fotografija pisca). Ana Arp je zaslužna za dizajn i vizuelni koncept izdanja.

U pitanju je samizdat koji je u potpunosti finansirala i osmislila Ana Arp.

A . A . A je nezavisni i samoorganizovani izdavač, proistekao iz istoimenog časopisa posvećenog umetnosti koji objavljuje knjige Ane Arp, sledeći tradiciju malih, nezavisnih, uradi sam (do it yourself) izdavača. Sav novac prikupljen od prodaje knjiga biće uložen u nova izdanja i održavanje sajta A . A . A

Knjigu po ceni od 500 dinara možete poručiti putem mejla anaarpart@gmail.com. Troškovi dostave nisu uračunati u cenu. Knjiga se šalje isključivo postekspresom. Plaćate po uručenju pošiljke. Nije moguće lično preuzimanje.

Knjigu možete kupiti i preko sajta Kupindo.

Knjigu možete kupiti u knjižarama Mala Akademija (Beograd, Đure Jakšića 6) i Zlatno runo (Beograd, Svetogorska 3). Nastavite sa čitanjem

Инспирација јесени

304567_264080857042426_899906974_n

Јесен је моје омиљено годишње доба. Не постоји однос одушевљења између ока и пејсажа колико однос успостављања равнотеже – то нас приближава. Ниједно друго годишње доба на мене не делује толико стимулативно и ослобађајуће од тешких ланаца ума. Период онога што заиста преоптерећује престаје, биће је равнодушно, поништено, најзад ослобођено. Креативни потенцијали више нису потенцијали већ су резултати, неочекиван учинак.

Написала сам неколико кутија песама, кратких прича, есеја, дневника, планова, запажања, свега што ме подстиче да по аналогији сортирам прочитано, виђено, доживљено. Пошто увек стављам датуме кад почињем да нешто преносим на папир, прегледајући поменуте кутије, листајући већ омекшале листове, видела сам да при врху свеске преовлађују бројеви девет, десет, једанаест – септембар, октобар, новембар. Михољ, период меког зрака, тишине поднева, сећања на празне воћњаке у које сам волела да идем, зраци између грана, магле, мокра земља, труле коре стабала – такви призори мене ослобађају и подстичу.

Свако моје писање на овом месту није толико о уметницима, колико је о мени. Уметност, баш као и јесен, није једино могућност за дивљење, већ је, измећу осталих, и могућност самоспознаје, отелотворење древног делфијског начела: Спознај саму себе. Или – Спознај сама себе? Спознаја себе кроз спознају другог стваралачког бића, кроз сопствено стварање и, најзад, кроз контемплацију оба дела, и туђег и свог (смемо ли написати туђег за оно што је срасло уз нас, као маховина уз кору?) почетак је проширења уских датости стварности.

Чињенице су занемарљиве, али осветнички настројене. Упркос том сазнању ја сам волела да их напуштам, да путујем, да се не враћам. Овај текст нека буде налик картографској назнаци могућих светова, скица за атлас измаштаних простора који, заправо, постоје. Пишући своју прву књигу најбоље тренутке, како инспирације, тако и рада, имала сам између септембра и раног децембра (децембар асоцијативно везујемо за зиму иако је календарски тада још увек јесен). Изненадила ме је подударност мојих радова и размишљања са уметношћу других, и зато сам написала смемо ли туђим назвати нешто што толико осећамо као део себе.