Velimir Hlebnjikov

Zveri moja, veku moj lepi, Ko će ti pogledati u oči I svojom krvlju ko će moći Pršljene dvaju stoleća da zalepi? Krv-graditeljka neprestana Grlom zemaljske stvari pije, Neradnik samo spokojan nije Na pragu novih dana. Stvorenje svako, sve dok živi, Mora kičmu da spasava, A pršljenom nevidljivim Ludi val se poigrava. Vek mlade zemlje…