Tebi, Ljiljo Misao vašu,što mašta na omekšalom mozgu,ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut,dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno,sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi,ni staračke nežnosti nema u njoj!Svet sam zaglušio snagom svog glasa,dvadeset dvogodišnjak – idem,lepotan, svoj Nežni!Vi ljubav stavljate na violinu.Na talambase je mećete grube.A ne…