A . A . A u antologiji „Somehow“

Novosadski dizajnerski studio Peter Gregson osmislio je koncept za časopis (antologiju) koji bi sadržao eseje, poeziju, studije, odlomke. Švajcarski proizvođač nameštaja Woak podržao je ovu ideju.

Na sajmu nameštaja u Kelnu, koji je u toku, kupci i posetioci izlagačkog prostora ovog proizvođača moći će da dobiju knjigu, u kojoj sam i ja participirala jednim tekstom. Antologija je nazvana Somehow i sadrži dvanaest priloga koji su na engleskom jeziku.

Isprva sam za potrebe antologije napisala dva eseja, od kojih je jedan prihvaćen. Drugi je, takođe, o holandskoj umetnosti 17. veka, s tim što je u fokusu tog rada prikaz egzotičnih ptica na platnima nekoliko holandskih i flamanskih slikara toga doba. Taj rad ću objaviti, isto tako, u okviru serije objava pod nazivom Barok nedeljom

Zamislila sam četri eseja kao četri različita platna u tamnoj sobi. Bio je to moj mali, privatni muzej. U formi tetraptiha bih holandsku umetnost zlatnog doba povezala sa istorijskim, ekonomskim i građanskim tekovinama koje su je uslovile i oblikovale. Posmatrač bi u tu sobu ušao i, krenuvši s leva na desno, kretao bi se ovako: prvo krilo tetraptiha su Rembrantovi ženski portreti, preciznije haljine Rembrantovih portretisanih. Drugo krilo su egzotične ptice u izmaštanim vrtovima koje su na ogromnim platnima bile deo enterijera prve moderne evropske građanske klase. Treće krilo je ovo o kome je reč: mrtva priroda, mnoštvo hrane i predmeta na stolovima u tamnim sobama. Četvrto krilo, još uvek „nenaslikano“, biće esej o kabinetima kurioziteta, o sobama i škrinjama mnogobrojnih ličnosti koje nalikuju Šekspirovom Prosperu. To su sobe putnika, kolekcionara i ezoterika, sakupljača, fetišista, zaljubljenika u materijalno, u predmete, ali ne u onakve kakve viđamo na platnima mrtve prirode, već bizarne, neobične, „kuriozitetne“. Sobe pune prepariranih životinja, korala, lobanja, predmeta iz prirode, ali odvojenih iz svog prirodnog staništa i stavljenih u potpuno novi kontekst. Nastavite sa čitanjem

A . A . A u sarajevskom „Almanahu Prosvjete“

Na preporuku pisca Muharema Bazdulja, urednik Almanaha Prosvjete za 2016-2017. godinu, Slobodan Šoja, pozvao me je na saradnju i zamolio da doprinesem novom broju godišnjaka za književnost, kulturu i društvena pitanja.

Poslala sam mu dva teksta, jedan o Matisu i Elijaru, drugi o Šileu. Objedinjujuća nit oba eseja je akt, način prikazivanja tela, kao i moguća značenja koja ta prikazivanja sa sobom povlače. Dakle, kretala sam se između estetike i kritike.

Oba eseja prvobitno su objavljena na blogu A . A . A. Tekst o Matisu i Elijaru objavljen je marta 2012. Tekst o aktovima Egona Šilea objavljen je decembra 2012. godine, ali je za ovu priliku znatno proširen i izmenjen.

U nastavku slede skenirane stranice oba eseja. Predstavljanje Almanaha bilo je na Sajmu knjiga u Beogradu, oktobra 2017. godine, kada sam i upoznala Slobodana Šoju (pre toga smo obavljali konverzaciju putem mejla), dobila svoj primerak, kao i honorar za tekstove. Ovo je prvi put da su neki moji tekstovi plaćeni, praksa koja bi trebalo da je pravilo, ali je, u ovakvim uslovima, više izuzetak i toliko interesantna pojava da ju je neophodno i pomenuti, kao da je u pitanju nekakav srednjevekovni mirakul. Nastavite sa čitanjem

A . A . A u web časopisu za književnost „Eckermann“

Sonja Šljivić, urednica za poeziju web časopisa Eckermann, pozvala me je na saradnju, predloživši mi da joj pošaljem svoje neobjavljene poetske radove. Srele smo se u jednom kafeu, maja 2017, razgovarale smo o saradnji, ali i o fakultetskim temama. Obe smo na doktorskim studijama, ona se bavi Konstantinovićem, ja romantizmom.

U dvanaestom broju (novembar-decembar 2017) objavljena je moja poetska proza pod nazivom Mrtva priroda. Ispod teksta je i nekoliko redova o meni. U nastavku sledi tekst koji će se naći u jednoj od mojih narednih knjiga. Do tada biće prisutan u formi koja nije u štampanom obliku, u online formatu, na ovom mestu, i u časopisu Ekerman. Nastavite sa čitanjem

A . A . A na drugim internet portalima

I LIBARTES

II P.U.L.S.E

III KLUB PUTNIKA

Putnik – junak njihovog doba. Analiza odnosa Putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma.

IV OD KNJIGE DO DUŠE (Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“, Kostolac)

Putnik – junak njihovog doba. Analiza odnosa Putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma.

V ALEA

Putnik – junak njihovog doba. Analiza odnosa Putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma.

VI NASLIJEĐE

*

Ovo su sajtovi na kojima sam objavljivala svoje eseje, počevši od 2013. godine. Svi ti eseji objavljeni su prvobitno na ovom internet mestu, blogu A . A . A .

Prvo me je Milena Ilić Mladenović, urednica elektronskog časopisa Libartes, pozvala da sarađujem na tematu o ljubavi. Za tu priliku dva moja eseja su objavljena, jedan o motivu ljubavi u tri Šekspirove drame, drugi o motivu ljubavi na slikama Edvarda Munka i u poeziji nemačkih ekspresionista.

Luna Jovanović, nekadašnja urednica i saradnica elektronskog časopisa P.U.L.S.E, kao i Boban Savković, sadašnji urednik, pozvali su me da sarađujem sa njima tako što bih već objavljene tekstove, i odabrane, objavljivala i na njihovom portalu.

Uroš Krčadinac, saradnik, pisac i ilustrator internet foruma Klub putnika, pitao me je da li može da objavi moj tekst o putnicima doba romantizma, uvodnom eseju moje studije koja je posvećena tom motivu književnosti 18. i 19. veka.

Marko Matolić, bibliotekar i bibliofil iz Orašja, mesta u Bosni i Hercegovini, jedan od prvih recezenata moje knjige Tri mita o putovanju iza Sunca, pozvao me je da za jedan broj časopisa Naslijeđe, čiji je on urednik i osnivač, priložim dva teksta.

Najzad, urednici/urednice dva bloga, bez da su me pitali za dozvolu, ili makar obavestili o svom postupku, objavili su moj tekst o putnicima, ali su me potpisali i naznačili mesto odakle je tekst preuzet, što je već lepo sa njihove strane. Hvala im!

Tekstovi objаvljeni na blogu A . A . A prilog su kritičkim, teorijskim, istorijskim i biogrаfskim segmentimа umetnosti. Autorski tekstovi ne smeju se kopirati i prisvajati bez dozvole i pomene autorke.

Ana Arp
anaarpart@gmail.com